Page 72 - Alhemičar

обојица смо у потрази за својом Личном Легендом и ја га

због тога поштујем.T

•

Караван је почео да путује и дању и ноћу. Сваки час су
се појављивали гласници с капуљачама и камилар, који
се спријатељио с младићем, објасни да је почео рат
међу племенима. Требаће им много среће да стигну до
оазе.
Животиње су биле исцрпљене, а људи су постајали
све ћутљивији. Та тишина била је најстрашнија ноћу,
када би и најобичније рзање камиле, које је дотле било
једноставно рзање камиле, уплашило све јер је могло да
значи да је напад почео.
Међутим, изгледало је да камилара није превише
плашила ратна претња.
– Жив сам – говорио је младићу једући урме у ноћи
без ватре и без месечине. – Док једем, не радим ништа
друго, само једем. Док ходам, само ходам. Ако будем
морао да се борим, биће то погодан дан за умирање као
и сваки други. Јер, нити живим у прошлости нити у
будућности. Имам само садашњост и једино ме она
занима. Ако успеш стално да останеш у садашњости,
бићеш срећан човек. Схватићеш да у пустињи постоји
живот, да су на небу звезде и да се ратници боре зато
што је то својствено људској раси. Живот би био
празник, једно велико празновање, јер он је увек једино
тренутак који живимо.
Две ноћи касније, када се припремао за спавање,
младић је погледао у звезду према којој су се ноћу
оријентисали. Учинило му се да је хоризонт нешто
нижи, јер је изнад пустиње било на стотине звезда.
– То је оаза – рече камилар.

72