Page 73 - Alhemičar

– А зашто тамо одмах не одемо?
– Зато што треба да одспавамо.

•

Младић је отворио очи у тренутку када се сунце
помаљало на хоризонту. Испред њега, на месту где су
током ноћи стајале мале звезде, пружао се бескрајан
низ урминих палми, закриљујући читав поглед на
пустињу.
– Успели смо – рече Енглез, који је такође управо
отворио очи.
Младић је, међутим, ћутао. Спознао је тишину
пустиње и задовољавао се посматрањем урминих
палми. Имао је још доста да путује да би стигао до
Пирамида и једног дана ово јутро ће бити само
успомена. Али оно је било садашњост, био је то онај
празник о којем је говорио камилар и он је настојао да
га проживи с оним што је научио од своје прошлости и
са сновима о својој будућности. Једног дана овај призор
испуњен хиљадама урминих палми биће само
успомена. Али је за њега, у овом тренутку, значио хлад,
воду, и склониште од рата. Као што је блејање камиле
могло да се претвори у опасност, тако је и дрворед
палми могао да представља чудо.
TСвет говори многе језикеT, помисли младић.

TКад време брзо тече, и каравани журеT, помислио је
Алхемичар гледајући како стотине људи и животиња
пристижу у оазу. Људи су викали за придошлицама,
прашина је заклањала пустињско сунце, а деца су,
угледавши странце, подскакивала од узбуђења.
Алхемичар је приметио да су се племенске поглавице
приближиле Вођи Каравана и да су нешто дуго
разговарали.

73