Page 75 - Alhemičar

од многих села у Шпанији. Имала је три стотине
бунара, педесет хиљада урминих палми и међу њима
много шарених шатора.
– Ово је као у Хиљаду и једној ноћи – рече Енглез,
нестрпљив да се што пре сретне с Алхемичарем.
Онда су их окружила деца која су радознало буљила
у животиње, камиле и придошлице. Мушкарци су их
запиткивали да ли су видели неку битку, док су се жене
грабиле за платна и ђинђуве које су трговци донели.
Тишина пустиње личила је на далеки сан; људи су
неуморно говорили, смејали се и викали, као да су
изашли из неког бестелесног света, да би се поново
нашли меду људима. Били су задовољни и срећни.
После свих мера предострожности које су до јуче
предузимали, камилар је објаснио младићу да
пустињске оазе одувек представљају неутралан терен,
јер већину њиховог становништва чине жене и деца. А
оаза је било и на једној и на другој страни; тако су
ратници одлазили да се боре у пустињи, док су им оазе
представљале прибежиште.
Вођа Каравана је уз приличан напор окупио своје
путнике и почео да им даје упутства. Овде ће остати све
док се не заврши рат између племена. Пошто су гости,
делиће шаторе са становницима оазе, који ће им
уступити најбоља места. Било је то гостопримство које
је прописивао Закон. Онда је од свих, укључујући и
сопствене стражаре, затражио да предају оружје
људима које су одредиле племенске поглавице.
– Таква су ратна правила – објаснио је Вођа
Каравана. На тај начин у оазама се не могу крити војске
или ратници.
На младићево изненађење, Енглез је из свог огртача
извадио никловани револвер и предао га човеку који је
сакупљао оружје.
– Чему револвер? – упита.

75