Page 76 - Alhemičar

– Да бих научио да имам поверење у људе – одговори
Енглез. Био је задовољан што је стигао до краја своје
потраге.
Младић је, међутим, мислио на своје благо. Што се
више приближавао своме сну, ствари су постајале све
теже. Више није важило оно што је стари краљ назвао
„срећом почетника“. Сада је добро знао да је на делу
провера истрајности и одважности онога који тражи
своју Личну Легенду. Због тога није могао ни да
пожури, ни да буде нестрпљив. Ако се тако буде
понашао, неће на крају приметити знаке које је Бог
поставио на његов пут.
TБог поставио на мој путT, помисли младић,
изненађен самим собом. До тог тренутка је сматрао да
су знакови део овога света. Нешто као обедовање или
спавање, нешто као тражење љубави или проналажење
посла. Никада није помишљао да је то језик који Бог
користи да би му указао шта треба да ради.
TНемој губити стрпљењеT, понављао је младић у себи.
TКако рече камилар, једи када је време јелу и путуј када је
време путовању.
Први дан су сви, па и Енглез, преспавали, уморни од
пута. Младића су сместили далеко од њега, заједно с
још пет младића отприлике истих година. Били су то
људи пустиње и желели су да чују приче из великих
градова.
Младић им је причао о свом животу док је био
пастир и таман се спремао да им исприча како је радио
у продавници кристала, кад Енглез уђе у шатор.

– Тражим те цело јутро – рече док је изводио
младића из шатора. – Мораш ми помоћи да пронађем
шатор где живи Алхемичар.
Прво су сами покушали да га нађу. Један Алхемичар
би требало да живи доста различито од осталих
становника оазе, и врло је вероватно да у његовом

76