Page 78 - Alhemičar

– Познајеш ли неког ко у овом месту лечи људе од
болести? – упита младић.
– Алах лечи све болести – рече човек, очигледно
уплашен присуством странаца. – Ви тражите вешце.
И пошто је изговорио неколико сура из Курана,
наставио је својим путем.
Други мушкарац се приближио. Био је много старији
и носио је само једно мало ведро. Младић је поновио
питање.
– Зашто желите да упознате ту врсту људи? –
одговорио је Арапин питањем.
– Зато што је мој пријатељ путовао много месеци да
би га срео – рече младић.
– Ако такав човек постоји у оази, онда је сигурно
веома моћан – рече старац, пошто је размислио
неколико тренутака. – Ни племенске поглавице не
успевају да га виде кад им је потребан. Једино кад он
сам то одреди. Сачекајте да се рат заврши. Онда идите
са караваном. Не покушавајте да продрете у живот
оазе, закључио је удаљујући се.
Али Енглез је био одушевљен. Били су на правом
путу.
Најзад се појавила једна девојка која није била
обучена у црно. Носила је врч на рамену, а на глави је
имала вео, мада јој је лице било откривено. Младић јој
се приближи да би се распитао о Алхемичару.

А онда, као да се време зауставило, и као да се Душа
Света свом својом силином појавила пред младићем.
Када је погледао у њене црне очи, њене усне које су се
двоумиле између осмеха и ћутања, схватио је
најзначајнији и најмудрији део Језика којим свет
говори, и који сви људи на земљи могу да разумеју у
својим срцима. А то се звало Љубав, нешто старије и од
људи и од саме пустиње, а што је ипак сваки пут истом

78