Page 136 - Pyotr Ouspenskii - Tertium Organum

U prvom redu vidjeli bismo veliku količinu

nepostojećih gibanja.
Za izravni osjet svako naše gibanje povezano je s

gibanjem svega oko nas. Mi znamo da je to gibanje
iluzorno, ali ga vidimo kao zbiljsko. Predmeti se

okreću pred nama, jure mimo nas, pretječu jedni
druge. Kuće pokraj kojih se sporo vozimo polako se

okreću; ako se vozimo brzo i one se brzo okreću;

stabla naglo izrastaju pred nama, jure i iščezavaju.

To naizgledno oživljavanje predmeta, zajedno sa
snovima, pribavljalo je i još uvijek pribavlja glavnu hranu

bajkovitoj mašti.
U tim slučajevima »gibanja« predmeta mogu biti vrlo

složena. Pogledajte kako se čudno ponaša žitno polje

gledano kroz prozor vašeg vagona. Ono pritrčava do
samog prozora, zaustavlja se, polako okreće oko sebe i
bježi u stranu. Stabla u šumi trče različitim brzinama,

prestižući jedno drugo.

Cio krajolik iluzornog gibanja! A tek sunce koje i
dalje u svim jezicima »izlazi« i »zalazi« i vjera u

»gibanje« kojega se nekoć tako strasno branila!

Sve to nama izgleda tako. I premda već znamo da su
ta gibanja iluzorna, mi ih ipak vidimo i ponekad se

prevarimo. Koliko bismo više iluzija vidjeli kad ne bismo

razumom mogli shvatiti uzroke zbog kojih one nastaju i
kad bismo držali da sve postoji upravo onako kako mi
vidimo.

Ja vidim, znači to postoji!

Ova tvrdnja glavni je izvor svih iluzija. Točno bi bilo
reći:

Ja vidim, znači to ne postoji!
ili barem:

Ja vidim, znači to nije tako!