Page 484 - Thomas Mann - Čarobni breg

»ne gubeći ni jednoga trenutka, i gospodin Stanislav pl. Zutavski ponovo i više puta
ošamario gospodina Januša Teofila Lenarta za klevetničko prljanje kako njegove supruge,
tako i gospođice Krilov.
»Gospoda Kazimir Japol i Januš Teofil Lenart držali su se za vreme ovoga incidenta
potpuno pasivno.
(Datirano i potpisano:) Mihael Lodigovski, Ignj. pl. Melin.«
Opšte stanje duhova nije dopuštalo Hansu Kastorpu da se smeje ovoj brzoj paljbi
zvaničnih šamara onako kako bi se inače smejao. On je drhtao dok je sve to čitao, a
besprekorna ispravnost jedne strane i mangupska i mekušna beščasnost druge strane — što i
jedno i drugo bode čitaocu oči kad čita ove dokumente — uzbudili su Kastorpa do dna duše
svojom unekoliko beživotnom, ali upečatljivom suprotnošću. A tako je bilo sa svima. Poljska
afera časti je nadugačko i naširoko strasno proučavana i komentarisana sa stegnutim zubima.
Jedan protivletak gospodina Kazimira Japola uneo je nešto rastrežnjenja u celu stvar u tom
smislu što se u njemu tvrdilo da je Zutavskom bilo sasvim tačno poznato da je on, Japol, u
svoje vreme, u Lavovu, od kojekakvih blaziranih vetropira bio proglašen za čoveka koji nije
sposoban da da satisfakciju i da su svi koraci koje je smesta, iz onih stopa, preduzeo pl.
Zutavski, bili samo jedna obična komedija, jer je unapred znao da se neće morati tući u
dvoboju. Isto tako se pl. Zutavski samo i jedino zato odrekao svoga prava da ga sudskim
putem goni, što ga je — kao što već svako zna, pa i on sam — njegova supruga Jadviga
obdarila čitavom zbirkom rogova, o čemu bi on, Japol, bez po muke mogao da podnese
dokaze; a ni vladanjem gospođice Krilov ne bi se pred sudom niko mogao podičiti.

Uostalom, utvrđena je samo njegova, Japolova nesposobnost da da zadovoljenje, ali to nije
slučaj sa njegovim partnerom u inkriminiranom razgovoru, sa Lenartom, a pl. Zutavski se
ušančio iza one prve diskvalifikacije, da se ne bi izložio nikakvoj opasnosti. O ulozi koju je u
celoj toj stvari odigrao gospodin Asarapetijan, bolje je da se i ne govori. A što se tiče one
scene u baru kursalona, treba uzeti u obzir da je on, Japol, u krajnjoj meri slabačak čovek,
ma koliko da je inače oštar na jeziku i sklon duhovitoj šali; pl. Zutavski je sa svojim
prijateljima i sa neobično snažnom Zutavskom bio u fizičkoj nadmoćnosti, utoliko pre što su
obe damice, koje su se nalazile u njegovom, Japolovom i Lenartovom društvu, bile doduše
vesela stvorenja, ali plašljive kao kokoške. I zato je on, da bi izbegao jednu strahovitu tuču i
javni skandal, sklonio Lenarta, koji se hteo braniti, da ostane miran i da u ime božje otrpi sve
prolazne mondenske ispade gospode pl. Zutavskog i Lodigovskog, utoliko pre što nisu bili
bolni, a koje su oni koji su oko njih sedeli shvatili kao prijateljska zadirkivanja.
Tako se branio Japol, koji naravno nije imao mnogo šta da spasava. Njegove ispravke
mogle su samo ovlaš da poremete lepi kontrast između časti i mizerije, kako ga je prikazala
protivna strana, utoliko pre što on nije raspolagao tehnikom umnožavanja kopija kao
pristalice Zutavskog, nego je uspeo da rasturi samo nekoliko daktilografisanih prepisa svoje
replike. One zapisnike, naprotiv, dobio je, kao što smo već rekli, svako, pa su ih dobili i oni
koji su se držali potpuno po strani od ove afere. Nafta i Setembrini su ih, na primer, takođe
primili, — Hans Kastorp ih je video u njihovim rukama, pa je na svoje iznenađenje primetio
da su i oni buljili u njih sa jetkim i čudnovato zadubljenim izrazom lica. On je bar od
gospodina Setembrinija očekivao vedri podsmeh, koji zbog opštih unutarnjih prilika nije
mogao sam da izrazi. Ali je zaraza koja je unaokolo pustošila, a koju je Hans Kastorp
posmatrao, zahvatila očevidno i jasni duh slobodnog zidara i oduzela mu svaku volju za
smeh, čineći ga ozbiljno osetljivim za uzbudljive draži ove afere sa šamarima. Sem toga,
ovog čoveka, koji je cenio život, činilo je sumornim i njegovo stanje zdravlja, koje se lagano
ali stalno pogoršavalo, iako bi na mahove krenulo nabolje, kao da tera šalu s njim. On je