Page 492 - Thomas Mann - Čarobni breg

prvobitno stanje prirode, jedva malo ublaženo izvesnim pravilima viteškog karaktera, koja su
vrlo površna. Suština položaja ostaje prosto onaj primitivni element, fizička borba, a stvar je
svakog čoveka da se, ma koliko bio civilizovan, pokaže dorastao ovakvoj situaciji. Ko nije u
stanju da se za ideju založi svom svojom ličnošću, svojom mišicom i svojom krvlju, taj nije
nje dostojan; u pitanju je da čovek, pored svoje oduhovljenosti, ostane čovek.«
Tako je Hans Kastorp postavljen na svoje mesto. Šta se na to moglo odgovoriti? Ćutao je,
potišten, i razmišljao. Reči gospodina Setembrinija izgledale su pribrane i logične, pa ipak su
zvučale čudno i neprirodno. Njegove misli nisu bile njegove misli, — kao što ni na onu
misao o dvoboju nije došao sam sobom, nego ju je prihvatio od onog terorističkog malog
Nafte. One su bile izraz opšteg duševnog stanja koje je njega obuzelo, i kome je lepi razum
gospodina Setembrinija postao rob i oruđe. Kako, zar duh, zato što je rigorozan, treba
neumoljivo da odvede do životinjskog raspleta, do fizičke borbe? Hans Kastorp se opirao
tome ili je bar pokušavao da to učini — da bi, na svoj užas, primetio da ipak ne može da mu
se odupre. Opšte stanje duhova zahvatilo je i njega, i on nije bio čovek — ni on više nije bio
čovek koji bi mogao da mu se otme. Kao nešto strašno i presudno, obuzimalo mu de dušu
sećanje na onaj prizor kad su se Videman i Zonenšajn u očajnoj životinjskoj borbi valjali po
podu, i on je sa užasom shvatao da na kraju svih stvari ostaje samo telesno, nokti i zubi. Da,
da, treba se dakle tući da bi se bar moglo spasti ono ublaženje prvobitnog stanja putem
viteške uredbe... Hans Kastorp se ponudio gospodinu Setembriniju za sekundanta.
Ta ponuda nije bila prihvaćena. Ne, to ne ide, to ne bi priličilo — tako mu je odgovoreno,
najpre od strane gospodina Setembrinija, uz jedan fin i bolan osmeh, a zatim, posle kratkog

razmišljanja, i od strane Fergea i Vezala, koji su takođe, premda bez nekog naročitog
obrazloženja, našli da ne bi bilo u redu da Hans Kastorp u tom svojstvu učestvuje u dvoboju.
Kao neutralna strana, mogao bi možda da prisustvuje — jer je prisustvo jednog takvog
neutralnog svedoka takođe predviđeno onim viteškim propisima koji su ublažavali zversku
prirodu dvoboja. I sam Nafta se u tome smislu izjasnio preko Vezala, svog posrednika u ovoj
aferi koja se ticala časti, te je Hans Kastorp bio zadovoljan. Kao svedok ili kao neutralna
ličnost, on je u svakom slučaju bio u mogućnosti da utiče na utvrđivanje modaliteta, što se
pokazalo kao stvar preko potrebna.
Jer Nafta je prešao svaku meru svojim predlozima. On je zahtevao odstojanje od pet
koraka i da se, ako ustreba, puca i triput. Još iste večeri kad su se zavadili, on je tu ludost
saopštio preko Vezala, koji se potpuno pretvorio u glasonošu i zastupnika njegovih svirepih
interesa, pa je delom po nalogu, a delom po svom ličnom ukusu, sa najvećom žilavošću
ostajao pri takvim uslovima. Naravno da Setembrini nije stavljao nikakve primedbe, ali su
Ferge, kao sekundant, i Hans Kastorp, kao neutralna ličćost, bili izvan sebe, a ovaj poslednji
je bio čak i grub prema bednom Vezalu. Zar se ne stidi, pitao ga je on, da iznosi takve ludosti
kad je ovde u pitanju jedan čisto apstraktni dvoboj, koji nema za uzrok nekakvu stvarnu
uvredu! Već sami pištolji su dovoljno grozna stvar, pa sad još i ove ubilačke pojedinosti. Tu
prestaje viteštvo, i onda najbolje da pucaju odmah kroz maramicu. Nije on, Vezal, taj na
koga će se pucati sa takvog odstojanja i zato mu je lako da govori o tako krvavim uslovima,
— i tako dalje. Vezal je slegao ramenima, ukazujući bez reči na težinu situacije, čime je u
izvesnoj meri razoružavao suprotnu stranu koja je bila sklona da to zaboravi. Pa ipak je
protivničkoj strani prilikom pregovora idućeg dana pošlo za rukom da pre svega svede tri
pucnja na jedan, a zatim da i pitanje odstojanja uredi tako da protivnici stanu jedan prema
drugom na petnaest koraka, s pravom da pođu još pet koraka pre nego što okinu. Ali i to je
bilo postignuto samo uz jamstvo da neće biti preduzeti nikakvi pokušaji mirenja. Uostalom,
nisu imali pištolje.