Page 135 - Tom Filips - Ljudski rod

kompanija za trgovinu krznom koja nikako nije nastajala.
No, dok je u Parizu tražio poslovne partnere, stekao je
podršku brojnih istaknutih ljudi, među njima Tomasa
Džefersona, markiza od Lafajeta i nekoliko drugih koji se
ne pojavljuju kao likovi u mjuziklu Hamilton – za potpuno
različitu ekspediciju. Smislio je odvažni plan da otputuje
preko cele Rusije do Beringovog moreuza i da odatle pređe
na Aljasku i istraži zapadnu obalu američkog kontinenta
čitavom dužinom. Džeferson, čija je to ideja i bila, opisivao
je Ledjarda kao „genijalnog čoveka... neustrašivog i
preduzetnog.“
Ledjard je potrošio sve što je imao na putu do Sankt
Peterburga, ali tamo je pozajmio nešto novca i uspeo da
stigne čak do Irkutska, gde se ekspedicija završila jer je
uhapšen kao špijun.
Bez prebijene pare u džepu Ledjard je nekako uspeo da
se vrati u London 1788, kada je dobio priliku da predvodi
ekspediciju u, kako se to tada zvalo „najcrnju Afriku“.
Uprkos tome što nije znao ni reč arapskog i što mu je
prošlost bila u najmanju ruku sumnjiva, na sekretara
Afričkog udruženja – grupe koja je organizovala
ekspediciju – ostavio je snažan utisak. Taj sekretar,
gospodin Bofoj, pomalo zadihano se prisećao da su ga
tokom prvog susreta očarali, „muževnost njegove pojave,
široke grudi, otvoren izraz lica i nemir u očima... Pitao sam
ga kad bi krenuo. ’Sutra ujutru’, glasio je njegov odgovor?“
Pomislićete da jedno veče verovatno nije dovoljno da se
pripremi ekspedicija u neispitane predele kontinenta koji
ste videli samo s broda, ali vaše grudi verovatno nisu
muževne kao grudi Džona Ledjarda.
Na kraju je Ledjard stigao samo do Kaira, gde su ga
pogodile „nevolje sa žuči" koje je pokušao sam da leči
gutajući sumpornu kiselinu. Nije iznenađenje što ga je ta
terapija ubila. Umro je januara 1789, a jedini značajan
proizvod njegove afričke pustolovine su nekoliko zaista