Page 136 - Tom Filips - Ljudski rod

korisnih opisa putanja kojima su išli karavani i pisma
Tomasu Džefersonu u kojima je Egipćane nazivao
glupacima i pljuvao po reči Nil zato što nije dobra kao reka
Konektikat.
Sličan je bio i Robert O’Hara Berk, krupni bradati irski
policajac besne naravi i bez ikakvog smisla za orijentaciju
koji je 1860. krenuo da istraži središte Australije, sledeći
putanju od Melburna do severne obale. Ispraćena u
Melburnu klicanjem mase, njegova ekspedicija
napredovala je neizrecivo sporo, uglavnom zbog toga što je
vukla dvadeset tona opreme, između ostalog i neophodne
stvari kao što su sto i stolice od hrastovine s kedrovim
furnirom, kineski gong i dvanaest četki za stresanje peruti.
Zahvaljujući Berkovoj naravi i potpunom odsustvu bilo
kakvih istraživačkih veština, članovi ekspedicije često su se
menjali; ili su otpuštani ili su svojevoljno odlazili. Kad ga je
bolno spori napredak konačno ubedio da odbaci nešto
opreme, O’Hara je odlučio da ostavi najveći deo oružja i
municije, kao i zalihe limete koja ih je čuvala od skorbuta.
Najzad je, posle tri hiljade trista pređenih kilometara, sa
svega još tri čoveka i nekoliko kamila, polumrtvi Berk
stigao na osamnaest kilometara od severne obale, a onda se
okrenuo jer su mu se na daljem putu isprečila močvarna
stabla. Umro je na povratku nedugo pošto je pucao iz puške
na neke domoroce koji su susreli izgladnele ljude i ponudili
im hranu i pomoć.
Čak su i neki relativno uspešni kolonijalni istraživači
zapravo bili vrlo rđavi u tom poslu, na primer Rene-Rober
Kavelije, Francuz koji je proglasio veći deo američke
zalivske obale francuskom teritorijom i dao ime budućoj
saveznoj državi Lujzijani. Jedan francuski zvaničnik opisao
je Kavelijea kao „sposobnijeg od svih ljudi koje znam", a na
prvobitne istraživačke podvige podstaklo ga je uverenje da
će pronaći put do Kine preko Ohaja. Osim toga, bio je
nadmeni kreten – što je nesrećna osobina za istraživača – i