Page 184 - Tom Filips - Ljudski rod

proverili postoje li izgledi da ste u pravu, napornim radom
dokazujete da niste u pravu. Ako ne uspete da dokažete da
niste u pravu, onda pokušate još jednom ili to probate na
neki drugi način. Posle nekog vremena odlučite da
saopštite svetu da niste uspeli da dokažete da grešite, a tada
svi ostali pokušaju da dokažu da grešite. Ako ni oni ne
uspeju u tome, onda ljudi polako počinju da prihvataju
mogućnost da ste možda u pravu ili da makar grešite manje
od drugih.
Naravno, ne ide to uvek tako. Naučnici nisu ništa
otporniji od ostalih ljudi na opasno podrazumevanje da je
njihov pogled na svet tačan i zanemarivanje svega što
govori suprotno. Strukture nauke – ocene kolega,
ponavljanja eksperimenata i slično – postoje upravo zato
da bi to sprečile. No, taj sistem nije ni izdaleka nepogrešiv
jer kolektivno razmišljanje, pristajanje uz većinu, politički
pritisak i ideološke naočari postoje i u nauci.
Zbog toga je moguće da brojni naučnici u različitim
ustanovama u različitim zemljama ubede sami sebe da vide
istu nepostojeću supstancu. Pripovest o polivodi nije
usamljen slučaj: šezdesetak godina ranije svet nauke
brujao je zbog otkrića potpuno nove vrste zračenja. Ti
neverovatni novi zraci (za koje će se ispostaviti da uopšte
ne postoje) nazvani su N zraci.
Ti zraci „otkriveni" su u Francuskoj, a naziv su dobili po
gradu Nansiju u kom je radio naučnik koji ih je prvi
identifikovao. Bio je to Rene Blonlo, nagrađivani istraživač
s ugledom izvrsnog i temeljnog eksperimentalnog fizičara.
To se dogodilo 1903, ni deceniju pošto je otkriće
rendgenskih zraka ustalasalo naučni svet, pa su ljudi bili
spremni da očekuju otkrića novih oblika zračenja. Što je još
važnije, baš kao u slučaju polivode, u igri je bilo snažno
međunarodno suparništvo – rendgenski zraci otkriveni su
u Nemačkoj, pa su Francuzi goreli od želje da se i sami
iskažu.