Page 186 - Tom Filips - Ljudski rod

primete jednu vrlo rečitu osobinu N zraka: doslovno svi
naučnici koji su uspeli da ih proizvedu bili su Francuzi. Bilo
je svega nekoliko izuzetaka u Engleskoj i Irskoj, ali niko u
Nemačkoj i Sjedinjenim Državama nije uopšte uspeo da ih
vidi. Ovo nije izazivalo samo sumnju, nego i otvoreni bes:
dok je Francuska akademija dodelila Blonlou jednu od
najvećih francuskih naučnih nagrada, vodećeg nemačkog
stručnjaka za zrake, Hajnriha Rubensa, lično je pozvao car
i primorao ga da straći dve sedmice pokušavajući da ponovi
Blonloov rad. Rubens je, ponižen, odustao.
Sve ovo podstaklo je američkog naučnika Roberta Vuda
da poseti Blonloovu laboratoriju u Nansiju dok je boravio u
Evropi na konferenciji. Blonlo je odgovorio da će ga
dočekati sa zadovoljstvom i predstaviti mu svoje najnovije
nalaze. Vud je na umu imao nešto drugo. Kod ovih
tajanstvenih N zraka najneobičnije je bilo sledeće: baš kao
što se svetlost prelama kroz staklenu prizmu, N zraci su se
prelamali kroz aluminijumsku prizmu i stvarali spektar
zraka na ploči. Blonlo je poletno ovo pokazao Vudu i očitao
mu merenja gde su zraci pali. Vud ga je onda zamolio da
ponovi eksperiment i Blonlo je rado pristao na to, na šta je
Vud sproveo ispravni naučni nadzor – drugim rečima,
izveo je prilično zabavnu smicalicu.
U mraku je, tako da Blonlo ne primeti, pružio ruku i
jednostavno strpao prizmu u džep. Ne znajući da njegovoj
opremi sada nedostaje najvažniji deo, Blonlo je nastavio da
očitava talasne dužine iz spektra kog više ne bi trebalo da
bude.
Vud je svoje zaključke izneo u učtivo surovom pismu
redakciji časopisa Priroda u jesen 1904: „Pošto sam proveo
najmanje tri sata posmatrajući različite eksperimente, ne
samo što ne mogu da izvestim da sam primetio bilo šta što
bi nagovestilo postojanje zraka, nego sam otišao čvrsto
ubeđen da je ono malo eksperimentatora koji su uspeli da
dobiju pozitivne rezultate bilo na neki način zavarano.“