Page 187 - Tom Filips - Ljudski rod

Posle toga zanimanje za N zrake je splasnulo, mada su
Blonlo i šačica istinskih vernika nastavili da rade na njima,
odlučni da dokažu da nisu sve to vreme proučavali
priviđenje.
Priče o polivodi i N zracima su pouke o tome kako čak i
naučnici mogu da podlegnu predrasudama koje utiču na
sve nas, ali govore i o tome da nauka, pa... radi. Iako je
manija oko oba ova nazovi otkrića bila krajnje neprijatna
za mnoštvo vrhunskih stručnjaka, nije trajala duže od
godinu-dve pre nego što su skepsa i potreba za čvrstim
dokazima prevladale. Svaka čast.
No, ako su ovi primeri bili relativno bezazleni, u mnogo
slučajeva sumnjiva nauka je donela znatno više štete nego
što je okrnjeni ugled. Na primer, nasleđe Frensisa Galtona.
Frensis Galton bio je nesumnjivi genije i sveznalica, ali
takođe i jezivi čudak s groznim idejama koje su izazvale
strašne posledice. Ovaj dalji rođak Čarlsa Darvina postigao
je uspeh u nekoliko disciplina – bio je pionir naučne
statistike, stvorio je načelo korelacije, a njegova dela na
raznovrsnim poljima kao što su meteorologija i forenzika i
danas su sa nama, u vidu vremenskih mapa i upotrebe
otisaka prstiju za identifikaciju ljudi.
Bio je opsednut merenjem i primenom naučnih načela
na sve na šta naiđe – među njegovim pismima objavljenim
u časopisu Priroda ima jedno koje procenjuje ukupni broj
poteza četkicom na slici (izračunao je to kad mu je dosadilo
dugotrajno poziranje za portret), a drugo, iz 1906, nosi
naslov „Kako se seče okrugla torta na naučnim principima“
(ukratko: ne secite kriške, nego pravilne komade iz sredine
kako biste preostale delove mogli da spojite da se torta ne
bi sušila).
No, njegove opsesije išle su mnogo dalje od krajnje
britanskih rešenja za svakodnevne sitnice. U jednom od
svojih najozloglašenijih istraživanja Galton je obilazio
britanske gradove i sela želeći da stvori mapu privlačnosti