Page 191 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 191
mašinstvo, ali je umeo vešto da rešava probleme u raznim
disciplinama mešavinom sistematskog ispitivanja
problema i sklonošću da nasumično, ali uporno isprobava
rešenja dok neko ne uspe.
U prvim decenijama dvadesetog veka radio je na
otklanjanju takozvanog trokiranja automobilskih motora –
stalnog problema zastajkivanja i trzanja motora, naročito
kad su pod pritiskom. Zbog ovoga prvi automobili nisu bili
samo loši, nego su i slabo iskorišćavali gorivo, što je bio
veliki problem u vreme prvobitne zabrinutosti da će svet
ostati bez rezervi nafte.
Midžli i njegov šef Čarls Ketering pretpostavili su da
motori trokiraju zato što neravnomerno sagorevaju gorivo,
a ne zato što imaju neku temeljnu grešku u projektu, pa su
se trudili da nađu aditiv koji će da ublaži tu neželjenu
pojavu. U početku su, iz zapanjujuće besmislenih razloga,
zaključili da je rešenje „crvena boja". Midžli je otišao da
nađe malo crvene boje, ali u laboratoriji je nisu imali. No,
rekli su mu da je jod crvenkast i da se dobro rastvara u
benzinu, pa je pomislio: „Ma, može i to“, usuo jod u nešto
benzina i sipao ga u rezervoar.
Uspešno.
Bila je to čista sreća, ali dobili su dokaz da su na pravom
putu. Sam jod nije bio najbolje rešenje: bio je preskup i
teško se proizvodio u potrebnim količinama. No,
eksperiment je bio dovoljan da ih ubedi da nastave. Tokom
sledećih nekoliko godina isprobali su – u zavisnosti kojim
izjavama kompanija verujete – između sto četrdeset četiri i
trideset tri hiljade različitih komponenti. Ako vam ovo
deluje kao neprecizan obim, pa, postoji razlog zbog kog su
kompanije koje su ih podržavale bile neodređene u vezi s
postupkom istraživanja.
Razlog je to što su se na kraju odlučili za olovo (tačnije,
za tečnu smesu zvanu tetraetil-olovo, odnosno TEL). A
olovo je smrtonosno otrovno. Između ostalog, izaziva visok