Page 190 - Tom Filips - Ljudski rod

Njegovo nasleđe je to što je doprineo da milioni ljudi umru
od gladi i što je unazadio biologiju u sovjetskom svetu za
nekoliko decenija.
No, ako je Lisenkove greške u biologiji omogučio
isključivo komunizam, sledeći slučaj je isključivo krivica
kapitalizma. To je priča o čoveku koji je uspeo da načini ne
jednu, nego čak dve najkatastrofalnije greške u istoriji
nauke, i to u razmaku od svega deset godina.

Na pogrešnom putu

Godine 1944. genijalni inženjer, hemičar i pronalazač
Tomas Midžli Mlađi, čovek čija su otkrića u ogromnoj meri
oblikovala savremeni svet, preminuo je u postelji kod kuće
u pedeset petoj godini života.
Reklo bi se da je umro spokojno, u svom krevetu. No,
nije bilo tako. Nekoliko godina ranije Midžli je oboleo od
poliomijelitisa i ostao paralizovan od struka naniže. Bilo
mu je krajnje ponižavajuće da ga neko drugi podiže i spušta
u krevet, pa je upotrebio svoj pronalazački dar i osmislio
složeni sistem koturova kako bi mogao da ustaje sam.
Njegov izum radio je odlično do tog novembarskog dana
kada je nešto krenulo naopako i Midžli je pronađen
udavljen konopcima sopstvenog dela.
Način na koji je umro je turobno ironičan – ali Tomas
Midžli nije zbog toga u ovoj knjizi. Neverovatno zvuči, ali
on je u ovoj knjizi zato što to što ga je u krevetu ubio
sopstveni izum nije ni u dve najveće greške njegovog života.
Štaviše, po manje-više svim merilima, on je jedna od
najštetnijih osoba u istoriji.
Midžli je bio tih i pametan čovek, a najveći deo života
proveo je u gradu Kolambusu u Ohaju. Potekao je iz
porodice pronalazača, nije studirao hemiju, nego