Page 34 - Tom Filips - Ljudski rod

– već je bila zauzeta. Ljudi, razumljivo, nisu baš žudeli da
obrađuju suvu, izmrvljenu zemlju, pa su vlasti udvostručile
površine te suve izmrvljene zemlje koju su besplatno delile.
„Ovo ne zvuči loše“, pomislili su budući doseljenici.
Ako taj poriv da se obradi svaki pedalj zemlje s današnje
tačke gledišta i ne deluje kao najbolja ideja na svetu, ljudi
su iz mnogo razloga pretpostavljali da će ipak sve biti u
redu. Razloga je bilo romantičnih – nostalgična privlačnost
poljoprivredne nacije pionira – i pragmatičnih – velika
potreba za hranom sve brojnijeg stanovništva. No, bilo je
tu i neke krajnje sumnjive nauke koja se graničila s
religijom: postojala je teorija da „kiša prati phig“, da će
jednostavni čin zaoravanja prve brazde prizvati kišonosne
oblake i pretvoriti pustinju u plodnu zelenu zemlju. Prema
ovoj teoriji, jedino što usporava razvoj zemljoradnje u
Americi bio je nedostatak volje. To podseća na film Polja
snova, ali sa žitaricama umesto duhova koji igraju bejzbol.
Ako zaorete, kiša će doći.
Ljudi su zaista poverovali u ovo, pa je gotovo zlobno
napomenuti da se razlog što je kiša često počinjala kad se
ratari dosele u neku oblast krio u tome što je sredina
devetnaestog veka, kada je teorija i nastala, jednostavno
bio neobično kišovit period. Te kiše, na nesreću, nisu se
dugo zadržale.
Izbio je Prvi svetski rat i odjednom su sve te silne
oranice delovale kao dobra ideja: proizvodnja hrane u
Evropi je zamrla, ali Amerika je bila u stanju da to
nadoknadi. Cene su skočile do neba, bilo je dosta kiše, a
vlasti su davale velikodušne subvencije zemljoradnicima da
gaje žito, pa su oni to, prirodno i radili, preoravajući pri
tome sve više prerije.
No, posle rata cena žita dramatično je pala. Sad, ako
proizvodite žito i ne zarađujete dovoljno od žita onda je
rešenje očigledno: morate da posejete više žita. Ratari su
ulagali u nove mehaničke plugove i preoravali još više