Page 36 - Tom Filips - Ljudski rod

kvadratnih kilometara. Jedno je od najvećih jezera na
svetu, ili je makar bilo. Nevolja je u tome, vidite, što više ne
prekriva skoro šezdeset osam hiljada kvadratnih
kilometara.
Sada ima nešto manje od sedam hiljada kvadratnih
kilometara, mada se povremeno povećava i smanjuje.
Nekada je bilo veliko gotovo kao Irska, a sada je spalo na
desetinu nekadašnje površine i izgubilo je preko osamdeset
odsto svoje vode? Osim toga, više nije ni jedno veliko jezero
– sada ga otprilike čine četiri mnogo manja jezera. Kažem
„otprilike" zato što je jedno od ta četiri jezera do sada
možda več nestalo. Ono što je ostalo od Aralskog jezera
doslovno je mrtvo, beživotna avet mora okružena zarđalim
i propalim kosturima davno nasukanih brodova, sada
kilometrima daleko od bilo kakve vode.
Postavlja se pitanje: kako je moguče, dođavola, izgubiti
čitavo jedno more? (Pa dobro, čitavo jedno veliko jezero.)
Odgovor je jednostavan: tako što se dve reke koje su
uticale u jezero skrenu jer je nekome pala na pamet blistava
ideja da gaji pamuk u pustinji. To su sovjetske vlasti radile
od šezdesetih godina prošlog veka naovamo jer su svesrdno
želele da imaju više pamuka. Zato su započele ogroman
projekt skretanja vode iz reka Amu Darje (koja je uticala u
Aralsko jezero iz Uzbekistana) i Sir Darje (koja je tekla u
jezero kroz Kazahstan) kako bi potpuno suvu ravnicu
pustinje Kizilkum pretvorili u monokulturu koja će
zadovoljavati potrebe Sovjetskog Saveza za pamukom.
Pošteno rečeno, plan navodnjavanja budućih farmi u
Turkmenistanu, Kazahstanu i Uzbekistanu delimično je
uspeo – mada je koštao neviđeno mnogo jer, znate,
pustinje su veoma suve i mnogo upijaju, pa čak sedamdeset
pet odsto vode iz preusmerenih reka nikad nije ni stiglo do
zemljišta. (Tu je bilo i pitanje hemikalija primenjivanih na
pamuku koje su izazvale vrtoglav rast broja
mrtvorođenčad! i dece s urođenim manama.)