Page 52 - Tom Filips - Ljudski rod

Australiju, a u Severne teritorije do 1900. godine.
Procenjuje se da je tridesetih godina dvadesetog veka,
kad je najezda bila na vrhuncu, u Australiji bilo oko deset
milijardi zečeva, odnosno hiljadu dvesta zečeva po
kvadratnom kilometru. Australija je doslovno bila
prekrivena zečevima.
Zečevi ne samo što su se razmnožavali, nego su i jeli (na
kraju krajeva, od parenja se ogladni). Obrstili su čitavu
zemlju do te mere da su mnoge biljne vrste izumrle.
Otimanje o hranu dovelo je i mnoge australijske životinje
na ivicu nestanka, a bez korenja biljaka zemlja se mrvila i
nastajala je erozija.
Veličina problema postala je očigledna do poslednje
decenije devetnaestog veka i vlasti nisu znale šta da rade.
Svi pokušaji zaustavljanja nasrtaja ovih dugouhih stvorenja
su propali. Vlada Novog Južnog Velsa objavila je u
novinama pomalo očajnički oglas s obečanjem da će platiti
„sumu od dvadesetpet hiljada funti svakome ko dostavi...
bilo kakav do tada nepoznat metod ili postupak
delotvornog istrebljivanja zečeva«.
Tokom sledećih decenija Australija je pokušavala da
ubija zečeve vatrenim oružjem i otrovom i da ih hvata u
klopke. Probali su da spaljuju zečje rupe, da ih pune
dimom, slali su lasice u tunele da isteraju zečeve napolje.
Početkom dvadesetog veka podignuta je preko hiljadu i po
kilometara duga ograda kako zečevi ne bi prodrli u
Zapadnu Australiju, ali ni to nije uspelo jer se ispostavilo
da zečevi umeju da kopaju tunele, a očigledno su naučili i
kako da preskaču ograde.
Australijski zečji problem je verovatno najpoznatiji
primer onoga što smo vrlo kasno shvatili: ekosistemi su
neizrecivo zamršeni i opasno je petljati se u njih.
Životinje i biljke neće se jednostavno pokoravati našim
pravilima kada nehajno odlučimo da ih premestimo s