Page 52 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 52

Australiju, a u Severne teritorije do 1900. godine.
             Procenjuje se da je tridesetih godina dvadesetog veka,
          kad je najezda bila na vrhuncu, u Australiji bilo oko deset
          milijardi  zečeva,  odnosno  hiljadu  dvesta  zečeva  po
          kvadratnom  kilometru.  Australija  je  doslovno  bila
          prekrivena zečevima.
             Zečevi ne samo što su se razmnožavali, nego su i jeli (na
          kraju  krajeva,  od  parenja  se  ogladni).  Obrstili  su  čitavu
          zemlju  do  te  mere  da  su  mnoge  biljne  vrste  izumrle.
          Otimanje o hranu dovelo je i mnoge australijske životinje
          na ivicu nestanka, a bez korenja biljaka zemlja se mrvila i
          nastajala je erozija.
             Veličina  problema  postala  je  očigledna  do  poslednje
          decenije devetnaestog veka i vlasti nisu znale šta da rade.
          Svi pokušaji zaustavljanja nasrtaja ovih dugouhih stvorenja
          su  propali.  Vlada  Novog  Južnog  Velsa  objavila  je  u
          novinama pomalo očajnički oglas s obečanjem da će platiti
          „sumu od dvadesetpet hiljada funti svakome ko dostavi...
          bilo  kakav  do  tada  nepoznat  metod  ili  postupak
          delotvornog istrebljivanja zečeva«.
             Tokom  sledećih  decenija  Australija  je  pokušavala  da
          ubija zečeve vatrenim oružjem i otrovom i da ih hvata u
          klopke.  Probali  su  da  spaljuju  zečje  rupe,  da  ih  pune
          dimom, slali su lasice u tunele da isteraju zečeve napolje.
          Početkom dvadesetog veka podignuta je preko hiljadu i po
          kilometara  duga  ograda  kako  zečevi  ne  bi  prodrli  u
          Zapadnu Australiju, ali ni to nije uspelo jer se ispostavilo
          da zečevi umeju da kopaju tunele, a očigledno su naučili i
          kako da preskaču ograde.
             Australijski  zečji  problem  je  verovatno  najpoznatiji
          primer  onoga  što  smo  vrlo  kasno  shvatili:  ekosistemi  su
          neizrecivo zamršeni i opasno je petljati se u njih.
             Životinje i biljke neće se jednostavno pokoravati našim
          pravilima  kada  nehajno  odlučimo  da  ih  premestimo  s
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57