Page 70 - Tom Filips - Ljudski rod

kupuje robu. A ako ulovi nekoga da se mrgodi zbog ovog
duboko ponižavajućeg traćenja vremena, smesta ga je
otpuštao, ili mu je sledilo nešto još gore.
Da, to je verovatno bilo najčudnovatije.
Ah, da, Džengde je jednom zaključio da bi bilo vrlo
pametno da smesti sav barut koji je imao u palatu
neposredno pre svetkovine svetiljki. To se završilo tačno
kako biste i očekivali – eksplozivno. (Car je preživeo požar,
ali je u dvadeset devetoj godini umro od bolesti koju je
zakačio kad je ispao iz čamca. Budala.)
Nevolja s naslednom vlašću jeste to što na čelo zemlje
često dođe neko ko bi očigledno pre radio bilo šta drugo
nego što bi vladao. Tako je bilo sa carem Džengdeom, ali i
sa sirotim bavarskim kraljem Ludvigom Drugim. Za razliku
od većine drugih vladara na ovom spisku, „Ludi kralj
Ludvig“ bio je uglavnom bezopasan; njega samo ni izdaleka
nije zanimalo ništa što se očekivalo od kralja Bavarske. Više
je voleo da svoj život posveti pravljenju nečega krajnje
fantastičnog.
Kada se pogleda istorija navodnog vladarskog ludila,
nije teško uočiti da mnogi slučajevi navedeni na spiskovima
„najluđih vladara" imaju nešto zajedničko. Naime, ljudi
zaduženi za pisanje istorije često su koristili izraze „ludilo"
ili „osobenjaštvo" kao šifru za „nedovoljnu
heteroseksualnost" (Veliki pozdrav švedskoj kraljici
Kristini koja je odbijala da se uda, često nosila mušku
odeću, retko se češljala i imala je, kako bi se to danas reklo
„vrlo blisku prijateljicu" Kad je dvor izvršio pritisak na nju
da nađe sebi muža, odrekla se prestola, napustila Švedsku
u muškoj odeći i otišla u Rim, u koji je ušla na konju,
obučena kao Amazonka.)
Mi možemo samo da nagađamo o stvarnoj seksualnoj
orijentaciji istorijskih ličnosti (a ne smemo zaboraviti da se
pojam „gej" kao poseban i osoben identitet kristalizovao u
zapadnim društvima tek u poslednjih otprilike sto pedeset