Page 69 - Tom Filips - Ljudski rod

Na nesreću po Čina, s njegove tačke gledišta taj veliki
zdravstveni sistem nije bio uspešan. U pravom stilu
superzlikovaca, njegova potraga za besmrtnošću bila je i
njegova propast: veruje se da su mnogi navodni eliksiri koje
je probao u sebi imali živu, a živa ga je naravno, i ubila.
(Trovanje živom verovatno ga je oteralo u ludilo pre smrti,
a to je baš ono što je potrebno kod samodršca gladnog moći
čija svaka reč je zakon.)
Kada je Čin umro svi su bili toliko besni na njega da su
se pobunili čim je napustio pozornicu i godinu-dve kasnije
zbacili njegovog naslednika. Činova dinastija nije dugo
potrajala iako je zemlja koju je on osnovao ostala velika sila
do današnjeg dana. No, tajna večitog života nikad nije
otkrivena.
Ostaćemo u Kini, ali ćemo preskočiti oko sedamnaest
vekova, do 1505. godine nove ere. Ako vam je potrebno
dobro objašnjenje zašto ne treba na čelo države postaviti
nekoga s naravi razmaženog derleta, onda je car Džengde
(rođen kao Džu Houdžao) verovatno najbolji primer.
Za početak, duboko se gadio svih vladarskih poslova i
mnogo radije je lovio tigrove ili spavao s ogromnim brojem
žena. Nije idealno, ali, šta je – tu je.
Mnogo je čudnije bilo to što je izmislio drugu ličnost za
sebe, smelog vojnog zapovednika po imenu Džu Šou. Ovom
izmišljenom vojskovođi zapovedio je da ode na sever i da se
tamo bori, što je sam, kao Džu Šou, poslušno i učinio.
Neverovatnom igrom slučaja, to ga je na vrlo dugo odvuklo
od vladarskih dužnosti.
Ovo je svakako bilo vrlo čudnovato.
No, ne toliko koliko činjenica da je na dvorskom imanju
podigao kopiju pijace u prirodnoj veličini i da je
primoravao najviše dostojanstvenike i vojskovođe da se
oblače kao trgovci i glume trgovce kako bi on mogao da se
preruši u običnog čoveka, šeta po pijaci i pretvara se da