Page 68 - Tom Filips - Ljudski rod

diplomatske taktike – osvojio ih je jedno po jedno. Niko do
tada nije izveo ništa slično: 222. godine pre nove ere, u
vreme kad je Rim tek razmišljao o tome da se valjano
proširi izvan Italije i stvori sebi carstvo, Čin je osnovao
ogromnu političku silu koja će nadživeti sve.
Ne samo što je uspeo u tome, nego je istovremeno
sproveo niz reformi koje će postati merilo organizacije
savremenih država: smanjio je uticaj feudalnih gospodara,
uspostavio je centralizovani državni aparat, ujednačio je
pismo, novac i merni sistem i stvorio je ključnu
komunikacionu infrastrukturu, na primer veliku mrežu
puteva i ranu poštansku službu. Ah, da, i otpočeo je gradnju
prvih delova onoga što će kasnije postati Veliki kineski zid.
Pa... šta onda nije bilo u redu s Činom? Na nesreću,
uradio je sve ovo tako što je suzbijao svaki otpor,
zabranjivao drugačije filozofije, slao na gubilište ljude koji
se nisu slagali s njim i primoravao seljake da rade kao
robovi na njegovim projektima. To verovatno ne treba da
nas iznenadi, s obzirom na to kako istorija obično teče.
Ono što iznenađuje jeste ono za šta je upotrebio svu
svoju do tada neviđenu centralizovanu vlast i razgranatu
komunikacijsku mrežu: ukratko, da primora svoje
podanike da traže eliksir života.
Čin je, kao vrlo ambiciozan čovek, bio opsednut
besmrtnošću i ubeđen da će uz svu moć svoje nove države
golom silom uspeti na pronađe tajnu večitog života.
Poslao je zapovesti po čitavoj zemlji i zadužio svakoga,
od lekara preko vojnika do trgovaca u najudaljenijim
krajevima Kine da učestvuju u potrazi. Ovu privatnu
potragu vodio je kao veliki državni program, a na njegov
dvor redovno su stizali izveštaji o napretku i uzorci biljaka
i napitaka. U okviru potrage svi lekari morali su da se upišu
u državni spisak. Na neki način to je bio rani oblik
centralizovanog zdravstvenog sistema. S druge strane, baš
i nije.