Page 73 - Tom Filips - Ljudski rod

god vidite logotip kompanije „Dizni“, zvezdu padalicu kako
sipa vilinski prah na dvorac, vi gledate neumrli Ludvigov
san.
Ludvig Drugi nije nikako bio jedini vođa kojeg su dar i
snovi vodili na suprotnu stranu od vladarskih dužnosti.
Njegova ljubav prema gradnji zamkova makar je u izvesnoj
meri odgovarala monarhu. Mnogo manje poželjno bilo bi,
na primer, da vladar bude strastveni i neumorni džeparoš.
Kada bi jedino značajno što je u životu egipatski kralj
Faruk Prvi uradio bilo to što je ukrao džepni sat Vinstonu
Čerčilu na veoma važnom sastanku tokom Drugog svetskog
rata, onda bismo ga možda pamtili malo drugačije. U
najgorem slučaju otišao bi u istoriju kao osobenjak, u
najboljem kao legenda, kao kralj svih šaljivčina.
No, Faruk se nije zaustavio na tome.
Iako je bio bogatiji nego što svi mi možemo da
zamislimo, Faruk, drugi i poslednji punoletni kralj Egipta
– jednostavno je obožavao da krade. Krao je od moćnika, a
krao je i od običnog sveta. Naredio je da se najozloglašeniji
egipatski džeparoš pusti s robije kako bi od njega naučio da
bolje krade. Kad je telo preminulog iranskog šaha
doneseno u Egipat na putu za Teheran, Faruk je doslovno
ukrao mač ukrašen dragim kamenjem i druge dragocenosti
iz sanduka. (Nije ni čudo što je to izazvalo diplomatski
skandal.)
Nije samo sklonost prema krađi nagoveštavala da Faruk
možda i nije pravi čovek za presto. Bio je poznat po
proždrljivosti, zabavama i raskošnom životu. Neko ga je
opisao kao „stomak s glavom“. Došao je na vlast kao
privlačan mladić, ali je vrlo brzo doterao do sto trideset
kilograma. Toliko je voleo svoj zvanični automobil, crveni
bentli, da je zabranio da bilo ko u Egiptu ima crveni
automobil. Prikupio je veliku zbirku jeftine pornografije.
Kao okoreli i rasipni kockar, okružio se klikom
koristoljubivih ljudi, varalica i pokvarenih zvaničnika.