Page 114 - Albert Pike - Moral i Dogma

6\ INTIMNI SEKRETAR

Tebi se na ovom stepenu posebno predaju revnost i vernost - da budeš nepristrastan i dobro-nameran i da
budeš mirotvorac u slučajevima razmirica i svađa među Braćom.

Dužnost je moralni magnetizam koji upravlja i navodi na pravi masonski pravac preko uzburkanog mora
života. Bez obzira na to da li zvezde časti, reputacije i nagrade sjaje ili ne sjaje, tokom dnevnog svetla ili
u tmini noći nesreće i neprijateljstva, po mirnom vremenu ili oluji, taj nepogrešivi magnet mu i dalje
ukazuje na pravi pravac, i ukazuje sa sigurnošću da je negde daleko luka, a ako se do nje ne stigne,

nastaju brodolom i sramota. Mason prati njegov tihi nalog, kao što i mornar prati iglu kada je kopno još
mnogo dana daleko od vidika i kada se okean, bez staza ili putokaza širi oko njega, prateći nalog igle bez
iole sumnje da ona pokazuje na sever. Izvršavanje te dužnosti, bez obzira na to kako će ta obaveza biti
nagrađena ili neće, jedina je njegova briga. I, njemu ne smeta ako u tom radu možda nema svedoka i ako
će ono što on čini biti zauvek nepoznato celom čovečanstvu.

Malo razmatranje će nam pokazati da Ugled ima drugačije granice od planina i okeana; i da onaj koji pod
srećom smatra često ponavljanje svog imena, može da potroši ceo svoj život u

njegovom propagiranju, bez ikakve opasnosti da će čeznuti za otkrivanjem novih svetova i da neće imati
potrebu da pređe preko Atlantskog okeana.

Stoga, onaj ko zamišlja da je svet ispunjen njegovim delima i pohvalama, trebalo bi odbije od ukupnog
broja svojih hvalitelja sve one koji su ispod tog leta slave; one koji u dolini života ne čuju glasove onih u
oskudici; sve one koji zamišljaju sebe previše važnim da bi ga cenili ili poštovali, koji smatraju
pominjanje njegovog imena uzurpacijom njihovog vremena; sve one koji su premalo, ili previše
zadovoljni sobom da bi obraćali pažnju na bilo šta što je van njih; sve one koji su okovani ža-lošću s
uvek istim idejama; sve koji su sprečeni da prisustvuju njegovom trijumfu, iz raznih razloga; i sve one
koji dremaju u opštoj zanemarenosti; on će ustanoviti da njegov renome ima tešnje veze s ka-menjem sa
Kavkaza; i shvatiće da nijedan čovek ne može biti toliko poštovan i veliki, osim od uskog kruga svojih
bližnjih. I, stoga, da ne bismo posustali u naporima ka uzvišenosti, neophodno je da, kao što je Africanus
(Publius Cornelius Scipio 236-184 p. n. e, Rimski general) savetovao svoje potomstvo, uperimo pogled
ka višim ciljevima i da razmišljamo o svojoj budućnosti i večnom budućem stanju i da ne primamo u
svoje srce pohvale rulje, ili da usmeravamo svoje nade ka takvim nagradama koje ljudska moć može da