Page 117 - Albert Pike - Moral i Dogma

Dužnost Masona je da se trudi i učini da ljudi misle dobro o svom susedu; da umi-ruju, umesto da
podstiču; da pomire one koji su ljuti ili otuđeni; da čuvaju prijatelje da ne postanu protivnici i da ubede
neprijatelje da postanu prijatelji. Da bi to uradio, on mora da ima kontrolu nad svojim strastima, da ne
bude nagao i brz u osveti, da ne bude hitar i nagao u uvredama, ni prek kasa se naljuti.

Jer, bes je potvrđeni neprijatelj kojeg ne treba uzimati za savetodavca. On je prava oluja od koje ni jedan
čovek ne može da čuje dok govori, niti da bude smiren; i ako ga blago savetuješ, na tebe ne obraća
pažnju; ako ga podstičeš i budeš žustar, još više ćeš ga provocirati. To nije muški, nije ni plemenito. On
čini da brak bude nepotreban i neizbežan problem; da se prijateljstva, druženje i bliskost, pretvore u
nepodnošljivost. On umnožava zla pijanstva i čini da ga opijanje vinom uvuče u ludilo. On pretvara
nevinu šalu u početak tragedije. On pretvara prijateljstvo u mržnju; on čini da se čovek izgubi, a njegova
pamet i njegovi argumenti pretvaraju u svađu. On pretvara želju za znanjem u srditu prepirku. On dodaje

drskost sili. On pretvara pravednost u surovost, a presudu u ugnjeta-vanje. On pretvara kaznu u
razdraženost i mržnju prema slobodarskim institucijama. On pretvara naprednog čoveka u zlobnika, i da
prema nesrećniku nema sažaljenja.

Stoga, znaj, kontrolisanjem svoje naravi i upravljanjem svojim strastima, pre svega, ti si pogo-dan da
očuvaš mir i harmoniju među drugim ljudima i posebno među Braćom. Iznad svega zapamti da je
Masonerija kraljevstvo mira i da među Masonima ne sme da bude razmirica, već samo to uzvi-šeno
ugledanje, koje najbolje može da deluje i najviše obavezuje. Tamo gde postoje razmirice među Braćom,
tamo nema Masonerije; jer Masonerija je Mir, Bratska Ljubav i Sloga.

Masonerija je veliko Društvo Mira sveta. Gde god ono postoji, ono se bori za sprečavanje me-
đunarodnih teškoća i sporova; da poveže Republike, Kraljevine i Carevine zajedno u jedan veliki obruč
mira i prijateljstva. One ne bi tako često i uzaludno ratovale, da su Masoni znali svoju snagu i vrednovali
svoje zakletve.

Ko može da sabere sve užase i jad, nagomilane u samo jednom ratu? Masonerija nije zaslepljena svojom
pompom i osobinama, svojim sjajem i slavom. Rat dolazi sa svojom krvavom rukom i u naše prostorije.
On vadi iz kuća desetine hiljada ljudi, one koji su tu živeli u miru i udobnosti, održavani svojim
neraskidivim vezama porodice i dobrote. On ih isteruje iz domova da umru zaboravljeni, od groznice ili
mraza u kužnim prostorima; da budu iskidani, pokidani, osakaćeni u žestini borbe; da padnu na krvavom
polju i da se više nikad ne dignu, da umiru u gadnoj agoniji u gnusnim i užasnim bolnicama. Krici sa
bojnog polja se razležu s uzdasima ožalošćenih iz hiljada usamljenih duša. U svakoj kući postoji skelet,
slobodna stolica za svakim stolom. Vraćajući se, vojnici u kuće unose naj-goru tugu, inficirani onim što su
videli od poroka rata. Zemlja je demoralisana. Nacionalna svest je posrnula i sa plemenitih razmena
lepih obaveza prema drugim ljudima, spada na gnev i osvetu, na primitivan ponos, na naviku da meri
brutalnu snagu sa brutalnom snagom, u bitkama. Bogatstva su potrošena, ona će nedostajati za izgradnju
desetak hiljada crkava, bolnica i univerziteta ili za povezivanje kontinenata gvozdenim šinama. Da je to

bogatstvo potonulo u moru, bilo bi dovoljno nesreće; ali, ono je uloženo u još goru namenu, potrošeno je
na sečenje vena i arterija ljudskih života, a zemlja je pretvorena u more krvi.

To su pouke ovog Stepena. Vi ste se zavetovali da vam one budu pravilo, zakon i vodič vašeg života i

ponašanja. Ako tako radite, imate pravo, zbog vaše podobnosti, da napredujete u Masoneriji. Ako i ne
budete, već ste stigli daleko.