Page 119 - Albert Pike - Moral i Dogma

1
7°, PROVOST 1 SUDIJA

Pouka koja se odnosi na ovaj stepen je pravda, u odlučivanju i presuđivanju, u našim među-sobnim
odnosima i u odnosima s drugim ljudima.

U zemlji gde je suđenje s porotom poznato, svaki inteligentan čovek je podoban da bude pozvan da sudi, i
to samo na osnovu činjenica, ili zbog povezivanja činjenica i zakona; i da preuzme veliku odgovornost
koja pripada toj funkciji.

Oni koji poseduju sposobnost za presuđivanje, trebalo bi da sude slučaj pošteno i nepristrasno, bez
ikakvih ličnih razmišljanja o moči močnih, ili podmičivanju od bogatih, ili nevoljama siromaš-nih. To je
glavno pravilo koje niko ne bi smeo da ospori; mada, mnogi ga se ne pridržavaju. Ipak, trebalo bi da ga
više poštuju. Oni moraju da liše sebe predrasuda i predviđanja. Moraju da slušaju strpljivo, tačno da
pamte i pažljivo da odmeravaju činjenice i argumente koji su im izneti. Ne smeju brzo i naglo da dolaze
do zaključka, niti da formiraju svoje mišljenje pre nego što su sve čuli. Oni ne smeju odmah da
pretpostave postojanje kriminalnog dela ili prevare. Ne sme da ih vodi tvrdo-glav ponos sopstvenog
mišljenja, niti da primaju i prihvataju olako mišljenja i argumente drugih.

Prilikom navođenja motiva za izvršeno delo, oni ne smeju pripisati delu ni najbolje ni najgore mo-tive,
već samo one za koje misle da su pravi i jasni, koje bi svi mogli da povežu s njima, kao da su ga sami
učinili; i, oni ne smeju da se trude da stvaraju mnogo sitnih okolnosti koje ništa ne znače kada su

pojedinačno izdvojene, a zajedno imaju veću težinu, kako bi time potvrdili svoju pronicljivost i mudrost.
To su jasna pravila svakom sudiji kojih on mora da se pridržava.

U našim međusobnim odnosima postoje dve vrste nepravde: prva, nepravda onih koji iznose uvre-du; i
druga, nepravda onih koji imaju moć da spreče nanošenje uvrede onog koji je iznosi, pa se ne iznosi.
Stvarna nepravda tako može biti učinjena na dva načina - silom ili prevarom - od kojih je sila poput
lava, a prevara poput lisice - obe su potpuno grozne u društvenom smislu ali, tada je prevara još -
gnusnija.

Svako nepravedno delo koje je jedan čovek učinio drugom, bilo da pogađa njegovu ličnost, imovinu,
sreću ili njegov ugled, napad je na zakon pravde. Oblast ovog Stepena je, stoga, veoma ši-roka i velika; i
Masonerija traži najbolji način primene zakona i najdelotvorniji način za sprečavanje pogrešnog i
nepravednog.

U tom smislu ona poučava ovu veliku i krupnu istinu - zlo i nepravda, kada su jednom učinjeni, ne mogu
se ispraviti; oni su večni po svojim posledicama; jednom učinjeni, pripadaju nepovratnoj Prošlosti;
nepravda koja je učinjena, sadrži sopstvenu kaznu, onoliko sigurnu koliko je prirodno da žir sadrži u sebi
hrast. Njene posledice su njena kazna; nije potrebna druga i nema teže; ona je uklju-čena u izvršenje
prestupa i ne može biti odvojena od njega. Nekome učinjena nepravda je povreda iz naše sopstvene
Prirode; prekršajno delo protiv naše vlastite duše, ruži lik Lepog i Boga. Kazna nije izdržavanje kazne,
već početak posledice. Naređeno je goniti prekršitelja, ne po nalogu Boga kao su-dije, već po zakonu
donetom od Njega kao Kreatora i Zakonodavca Univerzuma. To nije proizvoljna i veštačka uslovljenost
već obična i logična posledica; i stoga mora da je snosi onaj koji je uradio nešto loše, a preko njega može
da važi i za ostale. To je odluka beskonačne pravde Boga, u obliku zakona.