Page 119 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 119

1
  7°, PROVOST 1 SUDIJA

  Pouka  koja  se  odnosi  na  ovaj  stepen  je  pravda,  u  odlučivanju  i  presuđivanju,  u  našim  među-sobnim
  odnosima i u odnosima s drugim ljudima.


  U zemlji gde je suđenje s porotom poznato, svaki inteligentan čovek je podoban da bude pozvan da sudi, i
  to samo na osnovu činjenica, ili zbog povezivanja činjenica i zakona; i da preuzme veliku odgovornost
  koja pripada toj funkciji.


  Oni  koji  poseduju  sposobnost  za  presuđivanje,  trebalo  bi  da  sude  slučaj  pošteno  i  nepristrasno,  bez
  ikakvih ličnih razmišljanja o moči močnih, ili podmičivanju od bogatih, ili nevoljama siromaš-nih. To je
  glavno pravilo koje niko ne bi smeo da ospori; mada, mnogi ga se ne pridržavaju. Ipak, trebalo bi da ga
  više poštuju. Oni moraju da liše sebe predrasuda i predviđanja. Moraju da slušaju strpljivo, tačno da
  pamte i pažljivo da odmeravaju činjenice i argumente koji su im izneti. Ne smeju brzo i naglo da dolaze
  do  zaključka,  niti  da  formiraju  svoje  mišljenje  pre  nego  što  su  sve  čuli.  Oni  ne  smeju  odmah  da
  pretpostave  postojanje  kriminalnog  dela  ili  prevare.  Ne  sme  da  ih  vodi  tvrdo-glav  ponos  sopstvenog
  mišljenja, niti da primaju i prihvataju olako mišljenja i argumente drugih.


  Prilikom navođenja motiva za izvršeno delo, oni ne smeju pripisati delu ni najbolje ni najgore mo-tive,
  već samo one za koje misle da su pravi i jasni, koje bi svi mogli da povežu s njima, kao da su ga sami
  učinili;  i,  oni  ne  smeju  da  se  trude  da  stvaraju  mnogo  sitnih  okolnosti  koje  ništa  ne  znače  kada  su

  pojedinačno izdvojene, a zajedno imaju veću težinu, kako bi time potvrdili svoju pronicljivost i mudrost.
  To su jasna pravila svakom sudiji kojih on mora da se pridržava.







  U našim međusobnim odnosima postoje dve vrste nepravde: prva, nepravda onih koji iznose uvre-du; i
  druga, nepravda onih koji imaju moć da spreče nanošenje uvrede onog koji je iznosi, pa se ne iznosi.
  Stvarna nepravda tako može biti učinjena na dva načina - silom ili prevarom - od kojih je sila poput
  lava,  a  prevara  poput  lisice  -  obe  su  potpuno  grozne  u  društvenom  smislu  ali,  tada  je  prevara  još  -
  gnusnija.


  Svako nepravedno delo koje je jedan čovek učinio drugom, bilo da pogađa njegovu ličnost, imovinu,
  sreću ili njegov ugled, napad je na zakon pravde. Oblast ovog Stepena je, stoga, veoma ši-roka i velika; i
  Masonerija  traži  najbolji  način  primene  zakona  i  najdelotvorniji  način  za  sprečavanje  pogrešnog  i
  nepravednog.


  U tom smislu ona poučava ovu veliku i krupnu istinu - zlo i nepravda, kada su jednom učinjeni, ne mogu
  se  ispraviti;  oni  su  večni  po  svojim  posledicama;  jednom  učinjeni,  pripadaju  nepovratnoj  Prošlosti;
  nepravda koja je učinjena, sadrži sopstvenu kaznu, onoliko sigurnu koliko je prirodno da žir sadrži u sebi
  hrast.  Njene  posledice  su  njena  kazna;  nije  potrebna  druga  i  nema  teže;  ona  je  uklju-čena  u  izvršenje
  prestupa  i  ne  može  biti  odvojena  od  njega.  Nekome  učinjena  nepravda  je  povreda  iz  naše  sopstvene
  Prirode; prekršajno delo protiv naše vlastite duše, ruži lik Lepog i Boga. Kazna nije izdržavanje kazne,
  već početak posledice. Naređeno je goniti prekršitelja, ne po nalogu Boga kao su-dije, već po zakonu
  donetom od Njega kao Kreatora i Zakonodavca Univerzuma. To nije proizvoljna i veštačka uslovljenost
  već obična i logična posledica; i stoga mora da je snosi onaj koji je uradio nešto loše, a preko njega može
  da važi i za ostale. To je odluka beskonačne pravde Boga, u obliku zakona.
   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124