Page 140 - Albert Pike - Moral i Dogma

sadašnjosti a iznad njegovih obrva neće stajati venac od lovorika. I, iako se suprotstavlja mračnom
mnoštvu odavno stečenih ili prihvaćenih mišljenja, sujeverja, osuda i strahova kojih se mnogi ljudi više
plaše nego jedne armije sa strašnim barjacima, Mason pobeđuje i izlazi iz borbe kao pobednik; ali, ako
on i ne pobedi ili ako bude poražen i zbrisan moćnom strujom predrasuda, strasti i interesa, u svakom od
ovih slučajeva, uzvišenost duha koju pokazuje, znači mu mnogo više od osrednjosti slave.

Predugo je živeo onaj koji je doživeo uništenje svoje zemlje; a onaj koji može da uživa u životu posle
takvih događaja, bolje da uopšte nije živeo. Ne zaslužuje dalje da živi onaj ko je zadovoljan zbog nesreća
koje obeščašćuju i užasa koji sramote, i scena bede, siromaštva i brutalnosti koje su unakazile njegovu
zemlju; ili grozne zlobne i podle osvete koje od nje čine temu za ismevanje svim plemenitim narodima; i
onaj koji se ne trudi da je izleči ni da to spreči.

Ne događa se tako često da je zemlja u ratu, ni da svako ima privilegiju da ponudi svoje srce kao metu
neprijateljskom metku. Ali, u patriotskom radu u miru, u sprečavanju, lečenju i gušenju zla, ugnjetavanja,

nepravednog, grubosti i sramote, svaki Mason može da se pridruži; i svako može da pomogne u nečemu i
da deli ponos i slavu za ono što je unapređeno.

Velikih imena u istoriji ljudske misli je malo i ona se lako mogu nabrojati; ali, hiljade i deseti-ne hiljada

provodi svoje dane u pripremama za ubrzanje promena, u sakupljanju i nagomilavanju materijala koji su
zapaljivi i daju vrelinu, kada se vatra sa neba spusti na njih. Bezbrojni su vojni intendanti i izviđači,
inženjeri i zanatlije koji su na putu razvoja svog intelekta. Mnogi idu dalje na drugačiji način, oni nivelišu
put kojima vozila treba da prođu i seku prepreke koje bi smetale njiho-vom napretku; i oni imaju svoju
nagradu. Ako rade vredno i predano u svom pozivu, ne samo da če osetiti to tiho zadovoljstvo koje
marljivost, na najnižim poslovima uvek stvara, nego če i znoj sa nji-hovih obrva biti sladak i zaslađivač
za sve ono što tek sledi. Ali kada na kraju pobeda bude ostvarena, oni če doči po svoj deo slave. Čak i
ako je to bio osrednji vojnik koji se borio na Maratonu ili Kings Mountain , on če postati deoničar slave
4
tih dana; i u krugu svoje porodice biče tretiran kao pred-stavnik svoje brače-heroja, i moči če da ispriča
takve priče koje če izmamiti suzu na obraz njegove žene i zbog kojih če zasijati oči njegovog sina, sa
željnom i iskričavom žudnjom. Ili, ako padne na frontu i ako njegovo mesto, pored vatre i za stolom kod
kuče, ostane prazno, to mesto biče sveto; i o njemu če se često govoriti u dugim zimskim nočima; i susedi
če njegovu porodicu smatrati srečnom, jer je imala heroja koji je pao u odbrani svoje zemlje.

Zapamtite da se dužina života ne meri satima i danima, več onim šta smo uradili za zemlju i za ljudsku
rasu. Beskoristan život je kratak, ako traje i sto godina; ali onaj Aleksandrov je bio dug kao život hrasta,
iako je umro u trideset petoj godini. Možemo da uradimo mnogo za nekoliko godina a možemo da ne

uradimo ništa za ceo život. Ako samo jedemo, pijemo i spavamo, i puštamo da sve ide oko nas kako ide;
ili ako živimo samo da bismo povečali bogatstvo ili dobili položaj i nosili titule, isto je kao da nismo ni
živeli; i nemamo nikakvo pravo da očekujemo besmrtnost.

Ne zaboravite, stoga, ono čemu ste se posvetili u ovom Stepenu: branite slabost od snage, bra-nite onog
bez prijatelja od močnog, ugnjetavanog od ugnjetača! Budite uvek oprezni i pažljivi pre-ma interesima i
poštovanju vaše zemlje. I neka Vam Veliki Arhitekta Univerzuma da tu Snagu i Mudrost koja če vam
omogučiti dobro i verno izvršavanje ovih visokih dužnosti!