Page 136 - Albert Pike - Moral i Dogma

Siromašan čovek je često krajnje ogorčen zbog pohlepe ili neposto-janja brige javnosti za druge.

Veliki Propovednik je lepo rekao: Stoga, nema praštanja tebi. O, Čoveče, ko god si ti kad su-diš, jer kad
nekom drugom sudiš, ti sam sebe okrivljuješ, jer onaj koji sudi, pravi istu grešku °. Iznenađujuće je videti
13
kako čovek može da govori o vrlini i časti, a da ga u obe sopstveni život de-mantuje. Interesantno je
videti sa kakvom divnom lakoćom mnogi loši ljudi citiraju Sveto Pismo.

Čini se kao da je to uteha njihovoj lošoj savesti da koriste lepe reči; i da ulepšavaju loša dela sa svetim
tekstom, prilagođenim njihovoj potrebi. Često, što čovek više govori o Milosrđu i Toleranciji, on ih ima
sve manje; što više govori o Vrlini, sve mu je manje do nje ostalo. Usta govore o obilju srca, ali to je
sasvim suprotno od onoga što on radi. Poročni i osećajni često izražavaju i čulima osećaju jako gađenje
prema poroku i pohotljivosti. Licemerje nije tako retko kao što se misli.

Ovde, u Loži, vrlina i porok su samo teme za razmišljanje i osećanja. Jako su male mogućnosti da se
ijedna od ovih ispoljava u njoj; i Masoni potvrđuju ovaj stav sa lakoćom i spremnošću; jer, one ne
spadaju tu. Lako je i sigurno, razumeti u vezi sa ovim stvarima. Ali sutra, kada udahnu atmosfe-ru koristi
iz svetskih poslova i konkurencije i kada se strasti ponovo uskomešaju s takvim šansama nedozvoljenog
zadovoljstva, sve njihove fine emocije o vrlini, sve njihovo gnušanje na sebičnost i osećajnost, istopiće
se kao jutarnji oblak.

Dok su u njoj, njihove emocije i osećanja su iskrene i stvarne. Ljudi mogu biti stvarno zainteresovani na
određeni način za Masoneriju, iako su potpuno lišeni ikakvih vrlina. To nije uvek licemerje. Ljudi
se najčešće mole vatreno i iskreno i imaju, pri tome, stalno osećaj krivice za dela koja su loša i prosta,

sebična i nepoštena, tako da su jedva nešto gori zločini od njihovih, oni koji su zapisani u sudskim
presudama.

Čovek, generalno, može da bude vrsta dobrog čoveka: pa ipak, on može da bude vrlo loš čovek kao

pojedinac: dobar u Loži i loš u svetu; dobar u javnosti i loš u svojoj porodici; dobar kod kuće i loš na
putu ili u stranom gradu. Mnogi ozbiljno žele da postanu dobri Masoni. Oni tako kažu i oni su iskreni. Ali,
ako tražite od pojedinca da se odupre određenim strastima, da žrtvuje određeno za-dovoljstvo, da
kontroliše svoj apetit na nekoj svečanosti ili da smiri svoj temperament u razgovoru, ustanovićete da on
ne želi da bude dobar Mason, u tom konkretnom slučaju, jer nije u stanju da se odupre svojim najgorim
impulsima.

Dužnosti života su više od života. Zakon nameće svakom građaninu da on više ceni hitnost potrebe svoje
države, nego bezbednost svog života. Ako je čoveku naređeno, kaže jedan veliki pisac, da donese pušku
ili municiju radi oslobađanja nekog od Kraljevih gradova koji su u opasnosti, tada on ne može, u bilo
kakvoj opasnoj oluji, ni da pomisli da ih baci preko ograde broda; jer, postoji izre-ka koju su imali stari
Rimljani, kada im je ista situacija sa nepogodom onemogućila da se iskrcaju: Necesse est ut eam non
y
vivam: nužnoje da seja odazovem: nije obavezno daja treba da preživim.

Kako je neprijatno otišao onaj koji umre, a da nije razmišljao o sjaju na Nebu! On je drvo bez plodova
koje živi i širi se i samo je smetnja na zemlji, jer nije ostavio ni jedno seme, nekoga ko će uraditi neki
dobar posao nakon njega! Ne mogu svi živeti isto, ipak, svi mogu da ostave nešto, u skla-du sa svojim
mogućnostima i svojom vrstom. Ovakvi su mrtva i uvela zrna žita iz kojih neće nići ni jedan izdanak.
Teško će naći put ka Nebu onaj koji želi da tamo ode sam.

Marljivost nije nikada neplodna. Ako ona ne donese radost kroz profit, ona će ipak oterati nesreću s