Page 138 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 138

da će Božja volja, u pravom času, izvršiti Njegov veliki i mudri cilj; i ona je spremna da čeka dokle god
  sasvim jasno ne vidi svoj put ka nekom izvesnom dobru.


  Ona se nada i strpljivo čeka dan kada će ceo ljudski rod, čak i najniži, biti uzdignut i postati podoban za
  političke slobode; kada će, kao i sva zla koja postoje na zemlji, siromaštvo, ropstvo ili ponizna zavisnost,
  prestati i nestati. Ali, ona ne zagovara revolucije onima koji su zadovoljni kralje-vima, niti ustanicima
  koji nestaju u nesrećama i porazu ili zameni jednog tirana drugim ili mnoštva despota, s jednim.


  Gde god je narod sposoban da bude slobodan i da upravlja sobom, ona zdušno teži da ga podr-ži, i prema
  njemu  su  okrenute  sve  njene  simpatije.  Ona  se  gadi  tirana,  nezakonitih  ugnjetača,  vojne  uzurpacije  i
  svakog  onog  koji  zloupotrebljava  zakonitu  moć.  Ona  se  mršti  na  surovost  i  na  okrutno  zapostavljanje
  prava čovečanstva. Gnuša se na sebičnost poslodavaca i koristi svoj uticaj da olakša opterećenja koje
  oskudica  i  zavisnost  nameću  radnicima.  Ona  podržava  ljudskost  i  dobrotu  koje  čovek  duguje  čak  i
  najsiromašnijem i najnesrećnijem bratu.


  Nikad se ne može desiti, ni u jednoj zemlji sveta pod Nebom, da ona zagovara tolerisanje suro-vosti, da
  slabi  moralnu  mržnju  za  krivicu  ili  da  podriva  i  brutalizuje  ljudski  um.  Strah  od  kazne  neće  nikada
  napraviti od Masona saučesnika u korumpiranju njegovih zemljaka, ili učitelja izopačenosti i divljaštva.
  Ako bi negde (kao što se ranije događalo), tiranin trebalo da pošalje satiričara njegove ti-ranije na sud
  pravde, da bude osuđen i kažnjen kao klevetnik, Mason će, ako je član porote u takvom slučaju (mada je u

  neposrednoj  blizini  stratišta  isprskanog  krvlju  nevinih,  i  u  dometu  čujnog  polja  zveckanja  bajoneta  s
  kojim je trebalo da se preplaši sud), spasiti neustrašivog satiričara iz tiranskih kandži i isteraće njegove
  oficire napolje iz suda, poražene i osramoćene.


  Čak i da su svi zakoni i slobode bili bačeni pod noge Jakobinskih ) demagoga ili militantnih bandita, a
                                                                               3
  veliki zločini počinjeni, arogantno, protiv svih koji su bili zaslužni predstavnici javnog poštovanja; čak i
  da je narod, odbacujući zakon urlao, poput mora, oko sudova pravde i zahtevao krv onih koji su, tokom
  privremene  opsednutosti  ludilom  i  pijanim  delirijumom,  rizikovali  da  njemu  postanu  mrski,  Masonski
  porotnik bi pravim rečima, muški izgovorenim, ili nepopularnim stvari-ma, učinjenim hrabro, nezaplašen
  ovim  od  jedne  ili  višeglave  tiranije,  poslušao  naloge  same  dužno-sti,  i  stao  s  plemenitom  čvrstinom
  između ljudskih tigrova i njihove ustremljenosti na svoje žrtve.


  Mason bi radije proveo svoj život skriven u najdubljoj zabiti i dubokoj povučenosti, hraneći svoj um
  samo vizijama i maštom o dobrim delima i plemenitim akcijama, nego da bude postavljen na najsjajniji
  tron univerzuma, gde bi bio lišen svog delovanja i mogućnosti da od svake dobre prilike napravi veliku
  stvar;  što  bi  za  njega  bilo  ništa  drugo  do  najveća  kletva.  I,  da  mu  je  bilo  omogućeno  da  stupi,  samo
  jednom nogom u bilo koji veliki, i hvale vredan projekt; i da je ućestvovao lićnom imo-vinom i ličnom
  svešću,  u  bilo  kojoj  meri,  u  olakšanju  jarma  siromaštva  i  zavisnosti  ili  izbavljenju  ne-vinih  od
  ugnjetavanja; i da je svojim zemljacima pomogao u obezbeđenju tog najvećeg blaga, mira; i, da je bio
  uključen u pomirenje, jednih sa drugim, različitih delova njegove sopstvene zemlje, kao i u pomirenje
  ljudi sa vladom koju su sami izabrali; i, da je učio građane da traže za sebe zaštitu u zakonima vlastite
  zemlje, a svoju nagradu da je imao u dobrobiti svojih zemljaka; i da je, na taj način, stekao svoje mesto
  među najboljim ljudima i njihovim najboljim delima, tada bi on mogao da zatvori knjigu, iako bi radije

  pročitao još po neku stranicu. To bi od njega bilo dovoljno. Nije uzalud živeo.

  Masonerija  uči  da  je  sva  moć  delegirana  radi  dobrobiti,  a  ne  na  štetu  Naroda;  kada  ona  odstupa  od
  prvobitnog  cilja,  njena  čvrstina  je  razbijena,  i  pravednost  mora  da  se  obnovi;  taj  otpor  prema  uzu-

  rpiranoj  sili  nije  samo  dužnost  koju  čovek  duguje  sebi  i  svom  komšiji,  već  je  dužnost  koju  on
   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143