Page 138 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 138
da će Božja volja, u pravom času, izvršiti Njegov veliki i mudri cilj; i ona je spremna da čeka dokle god
sasvim jasno ne vidi svoj put ka nekom izvesnom dobru.
Ona se nada i strpljivo čeka dan kada će ceo ljudski rod, čak i najniži, biti uzdignut i postati podoban za
političke slobode; kada će, kao i sva zla koja postoje na zemlji, siromaštvo, ropstvo ili ponizna zavisnost,
prestati i nestati. Ali, ona ne zagovara revolucije onima koji su zadovoljni kralje-vima, niti ustanicima
koji nestaju u nesrećama i porazu ili zameni jednog tirana drugim ili mnoštva despota, s jednim.
Gde god je narod sposoban da bude slobodan i da upravlja sobom, ona zdušno teži da ga podr-ži, i prema
njemu su okrenute sve njene simpatije. Ona se gadi tirana, nezakonitih ugnjetača, vojne uzurpacije i
svakog onog koji zloupotrebljava zakonitu moć. Ona se mršti na surovost i na okrutno zapostavljanje
prava čovečanstva. Gnuša se na sebičnost poslodavaca i koristi svoj uticaj da olakša opterećenja koje
oskudica i zavisnost nameću radnicima. Ona podržava ljudskost i dobrotu koje čovek duguje čak i
najsiromašnijem i najnesrećnijem bratu.
Nikad se ne može desiti, ni u jednoj zemlji sveta pod Nebom, da ona zagovara tolerisanje suro-vosti, da
slabi moralnu mržnju za krivicu ili da podriva i brutalizuje ljudski um. Strah od kazne neće nikada
napraviti od Masona saučesnika u korumpiranju njegovih zemljaka, ili učitelja izopačenosti i divljaštva.
Ako bi negde (kao što se ranije događalo), tiranin trebalo da pošalje satiričara njegove ti-ranije na sud
pravde, da bude osuđen i kažnjen kao klevetnik, Mason će, ako je član porote u takvom slučaju (mada je u
neposrednoj blizini stratišta isprskanog krvlju nevinih, i u dometu čujnog polja zveckanja bajoneta s
kojim je trebalo da se preplaši sud), spasiti neustrašivog satiričara iz tiranskih kandži i isteraće njegove
oficire napolje iz suda, poražene i osramoćene.
Čak i da su svi zakoni i slobode bili bačeni pod noge Jakobinskih ) demagoga ili militantnih bandita, a
3
veliki zločini počinjeni, arogantno, protiv svih koji su bili zaslužni predstavnici javnog poštovanja; čak i
da je narod, odbacujući zakon urlao, poput mora, oko sudova pravde i zahtevao krv onih koji su, tokom
privremene opsednutosti ludilom i pijanim delirijumom, rizikovali da njemu postanu mrski, Masonski
porotnik bi pravim rečima, muški izgovorenim, ili nepopularnim stvari-ma, učinjenim hrabro, nezaplašen
ovim od jedne ili višeglave tiranije, poslušao naloge same dužno-sti, i stao s plemenitom čvrstinom
između ljudskih tigrova i njihove ustremljenosti na svoje žrtve.
Mason bi radije proveo svoj život skriven u najdubljoj zabiti i dubokoj povučenosti, hraneći svoj um
samo vizijama i maštom o dobrim delima i plemenitim akcijama, nego da bude postavljen na najsjajniji
tron univerzuma, gde bi bio lišen svog delovanja i mogućnosti da od svake dobre prilike napravi veliku
stvar; što bi za njega bilo ništa drugo do najveća kletva. I, da mu je bilo omogućeno da stupi, samo
jednom nogom u bilo koji veliki, i hvale vredan projekt; i da je ućestvovao lićnom imo-vinom i ličnom
svešću, u bilo kojoj meri, u olakšanju jarma siromaštva i zavisnosti ili izbavljenju ne-vinih od
ugnjetavanja; i da je svojim zemljacima pomogao u obezbeđenju tog najvećeg blaga, mira; i, da je bio
uključen u pomirenje, jednih sa drugim, različitih delova njegove sopstvene zemlje, kao i u pomirenje
ljudi sa vladom koju su sami izabrali; i, da je učio građane da traže za sebe zaštitu u zakonima vlastite
zemlje, a svoju nagradu da je imao u dobrobiti svojih zemljaka; i da je, na taj način, stekao svoje mesto
među najboljim ljudima i njihovim najboljim delima, tada bi on mogao da zatvori knjigu, iako bi radije
pročitao još po neku stranicu. To bi od njega bilo dovoljno. Nije uzalud živeo.
Masonerija uči da je sva moć delegirana radi dobrobiti, a ne na štetu Naroda; kada ona odstupa od
prvobitnog cilja, njena čvrstina je razbijena, i pravednost mora da se obnovi; taj otpor prema uzu-
rpiranoj sili nije samo dužnost koju čovek duguje sebi i svom komšiji, već je dužnost koju on