Page 137 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 137
tvojih poslovnih vrata. Postoji neka vrsta dobrog anđela koji čeka na Vrednoću koja uvek donosi
lovorike u svojoj ruci, da je kruniše. Kako je bezvredan bio onaj čovek koji nikad nije uradio ništa i koji
je samo živeo i umro! To što mi imamo slobodu da radimo bilo šta, treba da shvatamo kao dar milostivog
Neba; to što imamo um koji nas ponekad navodi da dobro koristimo tu slobodu, veliki je poklon od
Božanstva.
Masonerija je akcija, a ne inertnost. Ona zahteva od iniciranih da Rade, aktivno i iskreno u korist svoje
Braće, svoje zemlje i čovečanstva. Ona je zaštitnik ugnjetavanih i uteha nesrećnima i jadnima. Ona je
utoliko vrednija i poštovanja, ako je instrument napretka i reforme, a manje uži-vanja zvanja, položaja i
uzvišenih titula koje se u njoj mogu dobiti. Ona je zastupnik običnih ljudi u stvarima koje se odnose na
najveće interese čovečanstva. Ona ne podnosi drsku snagu i bezočnu uzurpaciju. Ona sažaljeva
siromašne, ožalošćene, neutešne; ona teži podizanju i poboljšanju neukih, nastradalih u životu i
degradiranih.
Njena predanost svojoj misiji tačno će se uočiti obimom njenog zalaganja i načinima koje po-kreće da
unapredi ljude na najširoj osnovi i da im pruži bolje uslove; najvažniji od njih, iz njenog domena je da
pomogne u obrazovanju dece siromašnih. Jedan inteligentan narod koji je obavešten o svojim pravima,
vrlo brzo će postati svestan svoje snage i neće još dugo biti ugnjetavan; ali, ako ne postoji zdrava i vrla
populacija, postojeći ukrasi na vrhu piramide društva biće jadna kompenzacija za nedostatak čvrste
osnove. Nikad nije dobro da narod počiva na krilu neznanja: i ako je ikada postojalo doba u kome je
javni mir bio obezbeđen odsustvom znanja, to doba je prošlost. Pospano neznanje ne može da ode na
počinak, a da ga ne zaprepasti fantom i ne uznemiri užas. Uzdizanje mase naroda je najveća garancija za
dobijanje opšte slobode, a njegovo zapostavljanje jednog dana dovešće do toga da učtivost, rafiniranost i
znanje koji su akumulirani samo u višim redovima bogate klase, nestanu kao suva trava na vreloj vatri
narodnog besa.
Nije masonska misija da se angažuje u zaverama i konspiracijama protiv građanskih vlada. Ona nije
fanatični propagandista nijedne vere ili teorije, ona ne proglašava sebe za neprijatelja kra-ljeva. Ona je
apostol slobode, jednakosti i bratstva, ali ona nije više sveštenik republikanizma nego ustavne monarhije.
Ona ne stvara komplikovane saveze ni sa jednom sektom teoretičara, sanjalica ili filosofa. Ona ne
prihvata njih kao svoje inicirane, jer jurišaju na javni poredak i sve zakonske autoritete koji istovremeno
predlažu lišavanje umirućeg od oprosta religije. Ona je daleko od sekti i vera, u svom mirnom i
jednostavnom poštovanju, ista je pod svakom vladom. Ona je uvek ista, kao i kad je nastala u kolevci
ljudskog roda, kada još ni ljudska noga nije kročila na tlo Asirije i Egipta, dok još ni jedan kolonista nije
prešao preko Himalaja u Južnu Indiju, Medeju ili Etruriju.
Ona ne daje svoju naklonost anarhiji i raspuštenosti; i nema iluzije o slavi ili ekstravagantnom oponašanje
drevnih raspaljivanja neprirodnih želja za ideal Utopijske slobode. Ona uči da su česti-tost života i
trezvenost navika jedina sigurna garancija za tolerantnost političkih sloboda, i najveći je vojnik svetosti
zakona i prava na svest.
Ona prihvata kao tačno da potrebe, kao i apstraktno pravo i idealna pravda, imaju svoj udeo u donošenju
zakona, upravljanju poslovima i regulisanju odnosa u društvu. Ona zaista shvata da potrebe vladaju u
svim poslovima čoveka. Tamo gde su jedan čovek ili nekoliko pripadnika ljudske rase, slaboumni,
degradirani i nesposobni za samokontrolu, na nižoj skali humanosti, nepodobni da im se povere najviši
prerogativi građanstva, veliki zakon potreba, radi mira i sigurnosti zajednice i zemlje - ona zahteva da
takvi budu pod kontrolom onih sa većim intelektom i razvijenijom mudro-šću. Ona ima poverenje i veru