Page 141 - Albert Pike - Moral i Dogma

io\ SLAVNIIZABRANIK PETNAESTORICE

OVAJ STEPEN JE POSVEĆEN ISTIM CILJEVIMA KAO I STEPEN IZABRANIKA DEVETORICE i
takođe Toleranciji i Velikodušnosti protiv Fanatizma i Proganjanja, političkog i religijskog, kao i
Obrazovanju, Instruisanju i Prosvetljenju od Pogrešnog, Varvarizma i Neznanja. Ovim ciljevima ste
nepovratno i za uvek posvetili svoju ruku, svoje srce i svoj intelekt; i kada god se u vašem prisustvu
otvori Poglavlje ovog Stepena, vi ćete se, najozbiljnije, podsetiti svojih zaveta datih ovde, pred oltarom.

Tolerancija je shvatanje da svaki čovek ima ista prava na svoje mišljenje i veru, kao što mi imamo pravo
na svoje. Velikodušnost je shvatanje da nijedno ljudsko biće, u sudaru i konfliktu su-protnih vera i
veroispovesti, ne može sa sigurnošću da kaže šta je istina; ili da je on sigurno poseduje i da svako treba
da oseća, da je sasvim moguće, da je onaj drugi podjednako pošten i iskren prema sebi i da, uprkos tome
što ima suprotno mišljenje, može posedovati istinu i da sve, u šta neko čvrsto i dosledno veruje, jeste
istina za njega - takvi su smrtni neprijatelji fanatizma koji proganja zbog mišljenja i koji pokreće krstaše
protiv bilo čega, što u svojoj mašti svetosti, smatra da je suprotno zakonu Božjem ili istinitosti dogme. I,
obrazovanje, instruisanje i prosvetljenje su najsigurniji način kojima se fanatizam i netolerantnost mogu
učiniti bespomoćnim.

Pravi Mason se ne podsmeva iskrenom ubeđenju i vatrenoj odbrani onoga koji veruje da je nešto istina i
pravda. Ali, on apsolutno odbacuje pravo svakom čoveku da prisvoji prerogative

Božanstva i da osuđuje tuđu veru i mišljenje, i da taj zaslužuje da bude kažnjen kao jeretik. On ne
odobrava opredeljenja onih koji ugrožavaju mir i tišinu velikih država i najveće interese svoje rase s
povlađivanjem imaginarnoj i prividnoj filantropiji - s luksuzom oko nje koja se mahom sadrži u
povlačenju svoje odeće k sebi da bi se izbegao kontakt sa svojim zemljacima, i da prikazuje
sebe svetijim nego što jeste.

Jer, on zna da su takve budalaštine često nesrećnije od ambicija kraljeva; i da su netolerantnost i
zatucanost bile mnogo veća kletva za čovečanstvo od neznanja i greške. Bolje je bilo kakva greška, nego
proganjanje! Bolje bilo kakvo mišljenje, nego lomljenje palca, sprava za mučenje i lomača! On takođe
zna koliko je neopisivo apsurdno da biće koje je samo sebi misterija, kao što je i sve oko njega, muči i
ubija druge zato što oni ne misle kao što on misli u odnosu na najdublju od ovih misterija - a to je da on