Page 142 - Albert Pike - Moral i Dogma

razume ono što je potpuno van shvatanja progonitelja ili progonjenog.

Masonerija nije religija. Onaj koji od nje pravi religijsko verovanje, falsifikuje je i denaturalizu-je.
Braman, Jevrejin, Musliman, Katolik, Protestant, svaki od njih ispoveda svoju posebnu religiju,
regulisanu zakonom, vremenom i klimom, i naravno da svi žele da je očuvaju, jer ne mogu imati dve
religije; jer, društveni i sveti zakoni koji su prilagođeni za primenu, manirima i predrasudama pojedinih
zemalja, delo su čoveka.

Ali, Masonerija podučava i čuva svoju čistotu i glavne principe starih, prvobitnih vera, koji se nalaze u
osnovi svih religija. Sve što je ikada postojalo imalo je za svoju osnovu istinu; i sve istine su prekrile
greške. Prvobitna istina, data od Spasitelja, bila je vrlo brzo iskvarena, pomešana i spojena s maštom, još
kada je data prvom iz naše rase. Masonerija je univerzalna moralnost koja je pogodna za stanovnike svih
klima, za ljude svake vere. Ona ne podučava nikakvim doktrinama, osim onim istinama koje teže direktno
dobrobiti čoveka; a oni koji su pokušavali da je usmere prema beskori-snoj osveti, političkim ciljevima i
jezuitizmu, nimalo je nisu pomerili ka svojim ciljevima, stranim njenom čistom duhu i pravoj prirodi.

Čovečanstvo je preraslo žrtvovanja i mitologije iz detinjstva sveta. Pa, ipak, lakše je ljudskoj lenjosti da
zadrži ove pomoći i da odbije da ide napred. Neavanturistički nomadi iz Tatarske divljine, čuvaju svoje
stado na istim malim pašnjacima na kojima su ovce prvi put naučene da pasu, dok je napredan čovek lutao
uvek napred na sveža polja i novu ispašu.

Ovaj poslednji je pravi Mason; najbolji i zaista jedini dobar Mason je onaj koji sa moćima pri-
vređivanja stvara životno delo; ponositi zanatlija, trgovac ili farmer, čovek sa snagom misli, pravde ili

ljubavi, onaj čiji je ceo život jedno veliko delo izvršavanja masonskih dužnosti. Prirodna upotreba snage
od snažnog čoveka ili mudrosti od mudrog čoveka, jeste da obavlja posao snažnog ili mudrog čoveka.
Prirodno polje rada Masonerije je praktični život; korišćenje svih sposobnosti u pravim sferama i za
njihove prirodne funkcije. Ljubav prema Istini, pravdi i velikodušnosti su atributi od Boga, koji se moraju
pojaviti u životu obeleženi ovim kvalitetima; to je jedina obavezujuća zapovest Masonerije. Suština
nečijeg ubeđenja, onog koji pristupa Redu, koji prihvata obavezu i pomaže u ceremonijama, od iste je
vrednosti u nauci kao i u Masoneriji; prirodan oblik Masonerije je dobrota, moralnost, življenje
istinskog, pravednog, dopadljivog, samouverenog života, sa motivima dobrog čoveka. To je iskreno
pokoravanje Božjem zakonu.

Dobar Mason čini dobro delo kada je to moguče i zato što je to moguče; iz ljubavi prema duž-nosti i ne
samo zato što zakon, donet od čoveka ili Boga, nalaže njegovoj volji da to uradi. On je veran svom umu,
svojoj savesti, srcu i duši i ne oseča potrebu da radi drugima ono što ne bi želeo da drugi rade njemu. On

če se odreči u korist svog brata pored njega. Njegova želja se kreče u istoj liniji sa obavezama i obe su
povezane. Ne gledaju u njega uzalud ugnjetavani ili prezreni. Takve ljude možete naći u bilo kojoj
Hrišćanskoj sekti, Katoličanstvu i Protestantizmu, u svim velikim religioznim delovima civilizovanog
sveta, među Budistima, Muslimanima i Jevrejima. Oni su dobri očevi, uzvišeni građani, nezamenljivi u
svojim poslovima, ljubazni u njihovom dnevnom životu. Vi vidite njihovu Masoneriju u njenom radu i
delovanju. Ona se pojavljuje u svim oblicima njihovih ak-tivnosti, pojedinaca, domaćina, društvenim,
eklektičkim ili političkim. Prava Masonerija unutra mora biti moralnost spolja. Ona mora da postane
5
eminentna moralnost, koja je filantropija. Pravi Mason ne voli samo svoje bližnje i svoju zemlju, već
celo čovečanstvo; ne voli samo dobre, već takođe i grešne, među svojom Braćom. On ima više dobrote