Page 143 - Albert Pike - Moral i Dogma

nego što kanali njegovog dnevnog života mogu da podrže. On juri po bankama, po vodu - da zalije hiljadu
žednih biljaka. Nezadovoljan dužnos-tima koje su njegove, on izlazi da nađe nove; ne samo predano, već
on ima žeđ da radi ispravno, da širi svoju istinu, svoju pravdu, svoju velikodušnost, svoju Masoneriju,
širom sveta. Njegova životna dužnost je ispovedanje njegove Masonerije, objavljene u večitoj dobroj
volji - čoveka. On ne može da bude progonitelj.

Ni dabar ništa prirodnije ne gradi, ni ptica rugalica ne peva svoju divlju, zaglušujuću, melodiju, kao što
pravi Mason živi u svom iepom spoljašnjem svetu. Iz večnog potoka nabujali tok kreće da ubr-za u dolini
novo zelenilo i da savršena lepota eksplodira u cvetanju. I tako, Masonerija obavlja posao koji treba.
Mason ne uzdiše i ne jeca i ne pravi grimase. On živi na pravi način. Ako je njegov život, a čiji nije,
obeležen greškama i grehovima, on ore na pustom mestu sa svojim pokajanjem, seje novo seme i stara
pustinja cveta kao ruža. On nije ograničen na šematizovane načine mišljenja, akcija ili osećanja. On

prihvata ono što njegov um smatra istinskim, što njegova savest odredi da je ispravno, što njegovo srce
smatra velikodušnim i plemenitim; sve ostalo on odbacuje daleko od sebe. Uostalom, kada bi mu drevni i
najuvaženiji na Zemlji zatražili da im se pokloni, njegova tvrda kolena bi se sa-vila samo po zahtevu
njegove ljudske duše. Njegova Masonerija je njegova sloboda pred Bogom, ne njegova veza sa čovekom.
Njegov um se ponaša po univerzalnom zakonu intelekta, njegova svest je u skladu sa univerzalnim
moralnim zakonom, njegove sklonosti i njegova duša su po univerzalnom zakonu svih i time je on jak uz
snagu Boga, u svom četvorostrukom obraćanju Njemu.

Stare teologije, filosofije i religije iz drevnih vremena, nam ne nedostaju. Dužnosti života se moraju
izvršiti; treba da ih izvršavamo pomirljive svesti, po zakonu Boga, ne ateistički, da sebično volimo samo
našu korist. Postoje gresi trgovine koji se moraju ispraviti. Svuda su moralnost i filan-tropija neophodni.
Postoje greške pred nama koje ćemo napraviti i njihovo mesto za popunjavanje novim istinama, koje će
zračiti sjajem neba. Postoje velika zla i velike nepravde, u Crkvi, u Državi, u domaćem, društvenom i
javnom životu, koje treba ispraviti i prevazići. Masonerija ne može, u našem vremenu, da se odrekne
širokog puta života. Ona mora da ide dalje, otvorenim putem, mora se pojaviti i na trgu krcatom ljudi i
pričati im o svojim delima i svom životu, ubedljivije nego ijedna usta.

Ovaj Stepen je u najvećoj meri posvećen Toleranciji; on uliva na najsnažniji način tu veliku ideju vodilju
Drevne Umetnosti - da verovanje u jednog Istinskog Boga i moralan život uz vrline, predstavlja jedini
religiozan zahtev neophodan da čovek bude Mason.

Masonerija je oduvek čuvala veoma živo sećanje na užasne i neprirodne muke koje su korišćene da se
slome novi oblici religija ili da se ugase stari. Ona nosi u svom sećanju nemilosrdno uništava-nje svih
ljudi, svih polova i doba, jer je njihova nesreća bila to što divljački vojnici Mojsije i Đošua nisu znali
Boga Jevreja ili što su ga obožavali pod pogrešnim imenom. Ona pamti lomljenje palca i sprave za
mučenje, vešala i lomače, žrtve Dioklecijana i Alve, Covenantersa Nekonformista , spaljivanje
m
6 7
y
Servetusa i vešanje nedužnog Kvekera. Ona pamti Cranmera , kako drži svoju ruku, koja više ne vara, u
8
9
vatri, sve dok mu ruka ne otpadne u sveproždirući žar. Ona pamti progone Petra i Pavla, mučeništvo
Stefana, suđenje Ignjatu, Polikarpu, Justinu i Irineju; i zatim, za uzvrat, muke jadnih Pagana pod
Hrišćanskim imperatorima, kao i Papista u Irskoj i pod Elizabetom i otečenim Henrijem; rimsku devicu
golu pred lavovima; mladu Margaret Graham vezanu za kolac u dubokoj vodi, ostavljenu da se udavi,
koja peva himnu Bogu dok joj pobesnela voda ne pređe preko glave; i sve to, u svim dobima, sa
mučenjem glađu i golotinjom, opasnostima i zatvorima, spravama za mu-čenje, lomačama i mačem - sve
njih ona vidi, i ježi se od duge liste zverstava nad ljudima. I, takođe, ona pamti ugnjetavanje koje se još
uvek sprovodi u ime religije - zatvaranje čoveka u Hriščanski zatvor u Hriščanskoj Italiji jer je čitao