Page 205 - Albert Pike - Moral i Dogma

njihovih tumača je pisala u toj iskvarenoj formi grčkog jezika koju su koristili Grčki Jevreji i u
Septuagintu i u Novom Zavetu; i postojala je zapanjujuća sličnost između njihove dve doktrine i onih
5
Judo-Egipatskih Fila iz Aleksandrije (koja je bila sedište tri škole, istovremeno filosofska i religiozna -
grčka, egipatska i jevrejska).

Najmističniji grčki filosofi, Pitagora i Platon (potonji je nastavljač doktrine prvog), putovali su, prvi u
Egipat, a drugi u Fenikuju, Indiju i Persiju, predavali ezoteričnu doktrinu i pravili ra-zliku između
iniciranih i profanih. Vladajuće doktrine Platonizma nalazile su se u Gnosticizmu. Emanacija Inteligentnih
iz grudi Božanstva; ići što dalje od pogrešnog puta greha i patnje duha koji odvode daleko od Boga i
zarobljavaju u materiji; uzaludni, dugi i stalni napori da se stigne do znanja Istine, i ponovi ulazak u
prvobitno jedinstvo s Vrhovnim Bićem; veza čiste i uzvišene duše sa ira-cionalnom dušom, centrom zlih
želja; anđeli ili demoni koji borave na planetama i upravljaju njima, imaju samo nesavršeno znanje o

ideji vodilji u kreaciji; regeneracija svih bića s njihovim povratkom u Koapoc; vor|t6c; [Kosmos -
noetos], svet Inteligencije, odnosno u njihovo Glavno, Vrhovno Biće (kao jedini mogući način ponovnog
uspostavljanja te prvobitne harmonije kreacije, koju je Pitagora smatrao za muziku nebeskih tela) - to su
bile sličnosti dva sistema, i u njima otkrivamo neke od ideja koje formiraju deo Masonerije; u kojoj su, u
sadašnjem osakaćenom stanju simboličkih Stepena, one maskirane i pokrivene maštom i apsurdnošću ili
prikazuju sebe kao slučajni nagoveštaj, preko kojih svi prelaze bez uočavanja.

Razliku između ezoterije i egzoterične doktrine (razlika je čisto Masonska) koja je bila oduvek, pravili su
Grci. Ona je ponovo nestala u sjajnim vremenima Orfeja i misterije Teozofije su nalažene u svim
njihovim predanjima i mitovima. Nakon perioda Aleksandra, ona se vratila naredbama, dogmama i
misterijama, u svim školama u Egiptu i Aziji, kao i u Drevnoj Trakiji, Siciliji, Etruriji i na Atici.

Jevrejsko-grčka Škola u Aleksandriji je poznata samo po dvojci svojih Predvodnika,

Aruistobulusu i Filu koji su bili Jevreji iz Aleksandrije u Egiptu. Pripadajući Aziji po svom rođenju,
Egiptu po mestu života i Grčkoj po jeziku i studijama, oni su nastojali da pokažu da su sve istine usa-đene
u filosofiju drugih zemalja, transplantacije iz Palestine. Aristobulus je govorio da sve činjenice, kao i
detalji Jevrejskih Svetih knjiga, imaju puno alegorija u kojima se skrivaju najdublja značenja, i iz njih je

Platon preuzeo svoje najfinije ideje. Filo koji je živeo vek nakon njega, sledeći istu teoriju, nastojao je da
pokaže da je hebrejsko pisanje, s njihovim sistemom alegorija, bilo pravi izvor svih religija i filosofskih
doktrina. Prema njemu, bukvalno značenje je samo za proste. Ko god je medi-tirao o filosofiji, pročistio
sebe vrlinom i uzdigao se razmišljanjem o Bogu i intelektualnom svetu i dobio takvo nadahnuče, probija
veliku opnu značenja, otkriva potpuno drugačiji poredak stvari i iniciran je u misterije, iz kojih
elementarne ili bukvalne instrukcije daju samo nesavršenu sliku. Istorijska činjenica, figura, reč, slovo,
broj, verski obred, običaj, poređenje ili vizija proroka, prekri-vaju najdublju istinu; i onaj ko ima ključ
nauke, objasniće sve u skladu sa svetlošću koju poseduje.

Ponovo vidimo simbolizam Masonerije i traženje Kandidata za svetlom. Neka čovek sa skuče-nim
misaonim mogućnostima odstupi, kaže on, I neka pokrije uši. Mi prenosimo božanske misterije onima koji
suprimili svetu inicijaciju, onima koji su istinski pobožni i koji ne robuju praznom hvata-nju sa zamkama
za reč ili prerano donose mišljenje o paganima.