Page 206 - Albert Pike - Moral i Dogma

Za Fila, Vrhovno Biće je bilo Prvobitna Svetlost ili Arhetip Svetlosti, Izvor iz kojeg proizilaze zraci koji
osvetljavaju Duše. On je, takođe, bio Duša Univerzuma i kao takav delovao u svim njegov-im delovima.
On, po Sebi, popunjava i određuje Njegovo celo Biće. Njegove Moći i Vrline popun-javaju i ispunjavaju
sve. Ove Moći [Grčki: Auvapeic;, dunameis] su Duhovi odvojeni su od Boga, te Ideje su personifikovane
od Platona. On je bez početka i živi u prototipu Vremena [aieov, aion].

Njegova zamisao je Reč [Aoyoc;], obličje koje je još sjajnije od vatre koja nije čista svetlost. Taj Logos
boravi u Bogu (Jovan, Gl. 1:1) jer Vrhovno Biće stvara za sebe, u Svojoj Inteligenciji, tipove i ideje
svega što će postati stvarnost u ovom Svetu. Logos je sredstvo kojim Bog deluje u Univerzumu i može se
uporediti s govorom čoveka.

Kako je Logos Svet Ideja [Koapoc; vo^toc;] sa kojim je Bog stvorio vidljive stvari (Jovan Gl. i:3;io), On
je najdrevniji Bog, u poređenju sa Svetom koji je novije proizvodnje. Logos, Glavna Inteligencija čiji je
On glavni predstavnik, nazvan je Arhanđel, tip i predstavnik svih duhova, čak i smrtnika. On je, takođe,
nazvan čovekoliki-tip čoveka i prvobitni čovek, Adam Kadmon (Prvi Adam-čovek).

Samo Bog je Mudar. Mudrost čoveka je samo odraz i prikaz od Boga. On je Otac a njegova Mudrost je
majka kreacije: jer, on je sjedinio Sebe sa Mudrošću [Socpia, Sophia] i predao joj klicu kreacije, a ona
je dala materijalni svet. On je stvorio samo idealni svet i uslovio je da materijalni svet bude stvoren po
njegovom tipu, po Njegovom Logosu koji je Njegov govor i istovremeno Ideja o Idejama, Inteligentni

Svet. Inteligentni Grad je samo Misao Arhitekte koji je posredovao kreaciji, prema planu za Materijalni
Grad.

Reč nije samo Kreator, već ona zauzima mesto Vrhovnog Bića. Kroz Njega deluju sve Moći i Atributi
Boga. S druge strane, kao prvi predstavnik Ljudske Familije, On je Zaštitnik čoveka i njegov Pastir.

Bog daje čoveku Dušu ili Inteligenciju (koja je postojala pre tela) i koju on sjedinjuje s telom. Od Boga

dolazi Princip razuma kroz Reč, i on je duhovno povezan s Bogom i s Rečju; ali, u čoveku

postoji i jedan neracionalni Princip, sa sklonostima i strastima koje stvaraju nered, koji emanira iz nižih
duhova koji ispunjavaju vazduh kao službenici Boga. Telo, preuzeto iz Zemlje i iracionalni Princip koji

ga oživljava istovremeno sa racionalnim Principom, omraženi su od Boga, dok je ra-cionalna duša koju
mu je On dao, takoreći, zarobljenik je u tom zatvoru, tom mrtvačkom sanduku koji on okružuje. Postojeće
stanje čoveka nije prvobitno stanje, kada je on bio zamisao Logosa. On je posrnuo iz svog prvog stanja.
Ali, on može da uzdigne sebe ponovo, prateći uputstva Mudrosti [Eocpia] i Anđela koje mu je Bog
dodelio da mu pomognu u oslobođenju od veza sa telom i kroz suprotstavljanje Zlu, postojanju koje je
Bog dozvolio - da bi mu obezbedio način za iskazivanje njegove slobode. Duše koje su pročišćene, ne
Zakonom već kroz Svetlost, uzdižu se u Nebeske regione da uživaju u potpunoj sreći. One koje ustraju u
zlu, idu iz tela u telo, izvorišta strasti i zlih želja. Poznatu fizionomiju takvih doktrina razumeće svako ko
pročita Epistolu Svetog Pavla koja je pisana nakon Fila, a ovaj je živeo do vladavine Kaligule i bio je
savremenik Hrista.

Mason je upoznat i sa doktrinama Fila: da je Vrhovno Biće centar Svetlosti čiji zraci ili ema-nacije,
prožimaju Univerzum; jer, to je Svetlost za kojom se traga na svim masonskim putovanji-ma i čiji su,
sunce i mesec, samo simboli u našim Ložama; Svetlost i Mrak, glavni neprijatelji od početka Vremena,
osporavaju jedan drugom carstvo nad svetom, što mi simbolizujemo s kan-didatom koji luta u mraku i
dovodi se pred svetlost; da svet nije stvoren od Vrhovnog Bića, već od potčinjene sile (koja je samo
Njegova Reč [Grčki Aoyoc;]) i po uzorima (koji su samo njegove ideje), uz pomoć Inteligencije, ili