Page 210 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 210

stvorio  njegov  brat,  on  je  suprotstavio  ogromnu  vojsku  Zlih.  Sedmorici  Amshaspanda  suprotstavio  je
  sedam Archdeva, uz pridodatih sedam planeta; prema Izedima i Feroureima, jed-nak broj Devsa koji su
  doneli  svetu  sva  moralna  i  fizička  zla.  Otuda  dolaze  Siromaštvo,  Bolesti,  Nečistoća,  Zavidnost,  Jad,
  Pijanstvo, Lažljivost, Nesreća i njen užasni niz.


  Alika Ahrimana je bila Aždaja, koju su Jevreji pobrkali sa Satanom i Zmijom Iskušenja. Nakon vladavine
  od  3000  godina,  Ormuzd  je  u  šest  perioda  stvorio  Materijalni  svet,  stvarajući  sukcesiv-no  postojanja
  Svetlosti, Zemlje, biljkaka, životinja i Čoveka. Ali, Ahriman je istovremeno stvorio zemlju i vodu; pošto
  je  mrak  već  bio  jedan  od  elemenata,  Ormuzd  nije  mogao  da  istisne  njegovog  Tvorca.  I,  oba  su  se
  saglasila da naprave čoveka zajedno. Ormuzd je načinio, svojom Voljom i Rečju, Biće koje je bilo tip i
  izvor univerzalnog života za sve što postoji pod Nebom. On je uneo u čoveka čist princip ili Život, po
  ugledu na Vrhovno Biće. Ali, Ahriman je uništio taj čist princip, čim je on bio stvoren; i kada je Ormuzd,

  od njegove oporavljene i pročišćene suštine, načinio prvog čoveka i ženu, Ahriman ih je zaveo, izazvao
  ih je vinom i voćem, i žena je prva popustila.

  Tokom  tri  poslednja  perioda,  svaki  od  po  3.000  godina,  Ahriman  i  Mrak  su  često  trebali  da  budu

  pobednici. Ali, čistim dušama je pomogao Dobri Duh; Pobeda Dobrog je proglašena od Vrhovnog Bića i
  period te pobede nastaće neminovo. Kada svet bude najviše pogođen zlom (koje će padati po njemu od
  strane duhova prokletstva), doći će tri Proroka da donesu olakšanje smrtnicima. Sosiosch , glavni od te
                                                                                                          11
  trojice, regenerisaće zemlju i vratiti joj prvobitnu lepotu, snagu i čistotu. On će suditi dobrima i zlima.
  Nakon opšteg uskrsnuća dobrog, on će ih predvoditi do kuće večne sreće. Ahriman, njegovi zli demoni i
  svi loši ljudi će, takođe, biti pročišćeni jakim mlazem tečnog metala. Zakon Ormuzda će zavladati svuda;
  svi ljudi će biti srećni i, uživajući nenadmašno blaženstvo, pe-vaće sa Sosioschom zahvalost Vrhovnom
  Biću.


  Te doktrine, s detaljima koji su, u skromnoj meri, pozajmljeni od Farisejskih Jevreja, bolje su prihvaćene
  od Gnostika koji su mislili na obnavljanje svih stvari, njihov povratak u početno čisto stanje, sreću onih
  koji će se spasti i njihov prijem na proslavu Nebeske Mudrosti.


  Originalne doktrine Zaratustre su došle iz Baktrije, indijske provincije u Persiji. Zato je prirodno što one
  uključuju  hinduističke  ili  budističke  elemente.  Osnovna  ideja  Budizma  je  da  je  materija  potčinjena
  inteligenciji i inteligencija se oslobađa od ropstva. Možda je, ponešto, došlo u Gnosticizam i iz Kine. Pre
  haosa koji je prethodio rađanju Neba i Zemlje, kaže Lao-Tse, postojaloje jedno Biće, neizmerno i tiho,
  nepokretno i večno aktivno - majka Univerzuma. Ja ne znam njeno ime, ali ja nju nazivam rečju - Razum.
  Čovekje imao svoj tip i model na Zemlji; Zemlja na Nebu, Nebo u Razumu i Razum u sebi. Ovde se
  ponavljaju pojmovi Gnostika kao Feroueri, Ideje, Aioni Razum ili Inteligencija ['Evvoia], Tišina [Ziyr|],
  Reć [Aoyoc;] i Mudrost [Zocpia].








  Prevladavajući  sistem  kod  Jevreja,  nakon  njihovog  zarobljeništva,  bio  je  Pharoschim  ili  Farisej.  Bez
  obzira na to da li je njihovo ime izvedeno od Parsa ili sledbenika Zoroastera ili iz nekog drugog izvora,
  sigurno je da su oni, u svojoj doktrini, pozajmili mnogo od Persijanaca. Kao i oni, Jevreji su tvrdili da
  imaju ekskluzivno i misteriozno znanje, nepoznato masama. Jevreji su, kao i Persijanci, smatrali da je
  stalni rat vođen između Carstva Dobrog i carstva Zla. I jedni i drugi su pripisali greh i čovekov pad
  demonima i njihovim vođama; i, prihvatili su posebnu zaštitu za pravedne od nižih bića, predstavnika
  Jehove. Sve njihove doktrine o ovim temama bile su, u osnovi, iz Svete Knjige, ali pojedinačno razvijene;
   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215