Page 228 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 228

18°, VITEZ RUŽINOG KRSTA

  [Princ Ružinog Krsta]


  SVAKO  OD  NAS  STVARA  SEBI  TAKVO  PREDSTAVLJANJE  SIMBOLA  I  CEREMONIJA  Za  OVaj
  Stepen koje je U skladu s njegovom verom i njenim ispovedanjem, onako kako smatra da je najbolje. S
  pojedi-načnim interpretacijama mi nemamo ništa. To je isto kao s Legendom o Majstoru Khurumu, u kojoj
  neki  vide  osudu  i  patnje  Hrista,  drugi  nesreću  Velikog  Majstora  Hrama;  neki  onu  o  Carlsu  I,  Kralju
  Engleske,  a  ostali  kao  godišnje  spuštanje  Sunca  u  zimskom  Solsticiju  u  regione  mraka,  što  je  osnova
  brojnih drevnih legendi. Ceremonije ovog Stepena imaju drugačija objašnjenja; svako ih razume na svoj
  način i biva uvređen svakim drugim tumačenjem.


  Ni na koji drugi način Masonerija ne bi mogla da poseduje taj svoj karakter Univerzalnosti; taj karakter
  koji  je  poseban  od  samog  njenog  nastanka,  a  koji  omogućava  da  dva  Kralja,  obožavaoci  različitih
  Božanstva, sede zajedno kao Majstori, dok su zidovi prvog hrama podizani; i da čovek iz Gebala  koji se
                                                                                                                 1
  klanja Feničanskom Bogu, radi pored Hebreja, kojima su ti Bogovi bili odvratni i da zajedno sede u istoj
  Loži kao Braća.


  Već ste naučili da ove ceremonije imaju jedan opšti značaj - za sve, i za svaku veru koja veruje u Boga i
  besmrtnost duše.







  Prvobitni čovek nije bio u Hramovima napravljenim ljudskom rukom. Bog, rekao je Stefan, prvi Mučenik,
                                                    2
  ne boravi u Hramu koji je napravljen rukom. Na otvorenom prostoru, pod ogromnim misterioznim nebom,
  u velikom Svetskom Hramu, oni su iznosili svoje zakletve i zahvalnost i obo-žavali Boga i Svetlost; za

  njih je Svetlost bila vrsta Dobrote, kao što je mrak bio vrsta Zla.

  Svi u Antici su razrešili enigmu postojanja Zla, s pretpostavljenim postojanjem Principa Zla, Demona,
  posrnulih Anđela, Ahrimana, Tifona, Šive, Loka ili Satane koji su prvi posrnuli i potonuli u mizeriju i

  mrak, koji su prouzrokovali da čovek posrne i tako uveli greh u svet. Svi su verovali u budući život koji
  će  se  ostvariti  pročišćenjem  i  iskušenjem;  u  stanju  ili  naizmeničnom  stanju  nagra-de  i  kazne,  sa
  Medijatorom ili Spasiteljem koji će uništiti Zle Principe i Vrhovno Božanstvo koje će se otkriti Njegovim
  stvorenjima. Opšte verovanje je bilo da će On biti rođen od Device i prepatiti bolnu smrt. Indusi ga
  nazivaju Krišna, Kinezi Kioun-Ce, Persijanci Sosiosch, Haldejci Dhouvanai, Egipćani Har-Oeri, Platon
  ga naziva Ljubav a Skandinavci, Balder.


  Krišna, Hindu Spasitelj, odgajan je i obrazovan među pastirima. U doba njegovog rođenja, Tiranin je
  naredio da se sva muška deca pobiju. On je pravio čuda, kaže njegova legenda, čak je po-dizao i mrtve.
  On je oprao noge Braminu  i bio pokornog i poniznog duha. Bio je rođen od Device; spušten je u Pakao,
                                3
  ustao ponovo, uzdigao se do Neba, naložio njegovim učenicima da predaju nje-govu doktrinu i preneo im
  je dar da čine čuda.







  Prvi masonski Zakonodavac, na koga je naše sećanje sačuvano u istoriji, bio je Buda koji je, više od
   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233