Page 231 - Albert Pike - Moral i Dogma

stvorio sve vidljive stvari; još Drevniji Bog u odnosu na Materijalni Svet; Glavni i Opšti Predstavnik
svih Inteligencija; Arhanđel, kao tip i predstavnik svih duhova, čak i onih Smrtnika; Tip Čoveka; sam
prvobitni čovek. Ove ideje su pozajmljene od Platona. I, ova Reč nije samo Kreator [od Njegaje sve
stvoreno što postoji], već ona deluje umesto Boga i kroz nju deluju sve Moći i Atributi Boga. I takođe,
kao prvi predstavnik ljudske rase, on je zaštitnik Čoveka i Njegov Pastir, Ben HAdam ili Sin Čovekov.

Stvarni oblik Čoveka nije njegov prvobitni oblik, onaj u kome je on bio slika Sveta. Njegova razuzdana
strast je njega dovela do pada iz njegovog početnog uzvišenog stanja. No, on može da se uzdigne ponovo,
ako se pridržava učenja Nebeske Mudrosti i Anđela koje mu je Bog dodelio kao po-moć, da bi izbegao
zamke tela, i kroz hrabru borbu protiv Zla, čije je postojanje Bog dozvolio samo da bi mu stvorio način
da izrazi svoju slobodnu volju.

Vrhovno Biće Egipćana je bio Amun, tajni i skriveni Bog, Neznani Otac kod Gnostika i Izvor Božanskog
Života i svih sila, lzobilje svega, koji sadrži sve stvari u Sebi, iskonska Svetlost. On ne stvara ništa, već
sve proizlazi iz Njega i svi drugi Bogovi su njegova manifestacija. Iz Njega, izgova-ranjem Reči,
proizilazi Neith, Božanska Majka svih stvari, Prvobitna Misao, Sila koja stavlja sve u pokret, Duh

prisutan svuda, Božanstvo Svetlosti i Majka Sunca.

Od ovih Vrhovnih Bića, Oziris je bio uzor, Izvor svega Dobrog u moralu i fizičkom svetu i stalni
neprijatelj Tifona, Genija Zla, Satane u Gnosticizmu, sirove materije koja je bila u stalnoj zavadi s duhom

koji je poticao iz Božanstva. I nad kojim će Har-Geri, Spasitelj, Sin Izide i Ozirisa, konačno da zavlada.

U Zend-Avesti Persijanaca, Vrhovno Biće je Vreme bez limita, Zeruane Akherene. Nikakvo pore-klo

Njemu se ne može odrediti; jer, On je obavijen sopstvenim Sjajem i Njegova Priroda i Atributi su ne-
pristupačni ljudskoj Inteligenciji; njen cilj je da On bude samo u miru obožavan. Kreacija je započinjala
kroz emanaciju iz Njega. Prva emanacija je bila Prvobitna Svetlost i iz nje, te Svetlosti, nastao je
Ormuzd, Kralj Svetlosti koji je, kroz Reč, stvorio Svet u svoj njegovoj čistoti, čiji je on Čuvar i Sudija,
Sveto i Posvećeno Biće, Inteligencija i Znanje, Sam, Vreme bez limita, vladar nad svim silama Vrhovnog
Bića.

U ovoj Persijskoj veri, kako je predavana mnogo vekova pre naše ere, i otelotvorena u Zend-Avesti,
postojao je u čoveku čist Princip koji je proizilazio iz Vrhovnog Bića, stvoren Voljom i Rečju
Ormuzda. Njemu je pridodat jedan nečist Princip, nastao iz spoljnih uticaja Ahrimana, Aždaje ili Principa
Zla. Izazvani od Ahrimana, prvi čovek i žena su posrnuli; i za dvanaest hiljada godina doći će do rata
izme-đu Ormuzda i njegovih Dobrih Principa sa Ahrimanom i Zlom kojem je on dao postojanje.

Ali, čistim dušama pomaže Dobri Duh. Pobeda Dobrog Principa je određena dekretom Vrhovnog Bića i
pobednički period neizostavno će doći. U trenutku kada zemlju, u najvećoj meri, bude svladalo zlo, i kada
je dovedu u to stanje Duhovi propasti, tri Proroka će se pojaviti da donesu pomoć smrtnicima. Sosiosch,
Glavni od njih, obnoviće svet i vratiti mu njegovu prethodnu Lepotu, Snagu i Čistotu. On će suditi
dobrima i posrnulima. Nakon opšteg uskrsnuća Dobrog, čist Duh će ih uputiti u boravište večne sreće.
Ahriman i njegovi zli Demoni i ceo svet, biće pročišćeni u mlazu tečnog, gorućeg metala. Zakon Ormuzda
će vladati svuda: svi ljudi će biti srećni: svi će uživati večitu sreću i ujedinjeni sa Sosioschom, pevaće u
slavu Vrhovnog Bića.

Ove doktrine, uz neke modifikacije, prihvatili su Kabalisti i nakon njih i Gnostici.

Apollonius iz Tyana ° kaže: Mi ćemo odavati najviše obožavanje Božanstvu kada tom Bogu koga mi
2
2
}