Page 229 - Albert Pike - Moral i Dogma

hiljadu godina pre Hristove ere, reformisao religiju Manousa (Mani). On je pozivao sve ljude
u Sveštenstvo, bez razlikovanja kasti, one koji su su sećali da su nadahnuti od Boga da bi
podučavali ljude. Oni koji su se priključili, formirali su Društvo Proroka pod imenom Samaneani.
Prihvatili su postojanje jedinog nekreiranog Boga, u čijim grudima sve raste, sve se razvija i menja.
Obožavanje tog Boga počivalo je na poslušnosti svih bića koje je On stvorio. Njegovi praznici su bili
praznici Solsticija. Doktrina Bude obuzela je Indiju, Kinu i Japan. Sveštenici Brame, proričući mračnu i
krvavu veru, ostrašćenu Sujeverjem, udružili su se protiv Budizma i, uz pomoć Despotizma, uništili
njegove sledbenike. No, njihova krv je podstakla novu doktrinu koja je stvorila novo Društvo pod

imenom Gimnosofisti ; i mnogo njih, koji su pobegli u Irsku, posadili su tamo svoju doktrinu i podigli
4
ovalne kule, od kojih još po neka postoji, čvrsta i neuzdrmana, kao vidljivi spomenik dalekih vremena.

Feničanske Kosmogonije, kao i sve druge u Aziji, bile su Reč Boga, planetarna Božanstva zapisana

zvezdanim slovima i preneta od Demi-bogova kao duboka misterija, sjajnim Intelektima Čovečanstva, da
5
bi bile propagirane od njih među Ijudima. Njihove doktrine podsečaju na Drevne Sabajske i, pošto je to
ista vera kao Hirama Kralja i njegovog imenjaka Umetnika, one su interesantne za sve Masone. Po nji-ma,
Prvi Princip je bio polumaterijalan, polu-duhovni, mračan vazduh, oživljen i zaštičen duhom; i haos i
nered, prekriven debelim mrakom. Iz ovoga je izašla Reč i iz nje kreacija i postojanje; i odatle je
ljudska rasa, deca svetla koja su obožavala Nebo i njegove Zvezde kao Vrhovno Biče, i čiji su različiti
bogovi bili samo inkarnacija Sunca, Meseca, Zvezda i Etera. Chrysor je bio vatrena moč Prirode, a Ball i
Malakarth predstavljanje Sunca i Meseca, pri čemu ova poslednja reč, na hebrejskom, znači Kraljica.

Čovek je posrnuo, ali ne pod izazovima zmije. Jer, kod Feničana, zmija je smatrana sastavnim delom
Božanske Prirode i bila je sveta, kao što je bila i u Egiptu. Verovalo se da je ona besmrtna (osim kad je
nasilno ubijena), da ponovo postaje mlada u svojoj starosti, ulazeči ili progutavši sama sebe. Otuda je
zmija u krugu, koja drži svoj rep u ustima, bila simbol večnosti. Sa glavom sokola, ona je bila Božanske
Prirode i simbol sunca. Odale, jedna Sekta Gnostika uzela je zmiju za svog dobrog Duha i stoga je
bronzanu zmiju odnegovao Mojsije u Pustinji, koju su Izraeličani gledali i uz nju živeli.

Pre haosa koji je prethodio rađanju neba i Zemlje, kaže Kinez Lao-Tse, postojaloje jedno ogro-mno biće
koje je stalno bilo aktivno - majka Univerzuma. Ne znam ime tog bića, ali ga označavam rečju Razum.
Čovek ima svoj uzor na zemlji, zemlja na Nebu, Nebo u Razumu i Razum u sebi.

]a sam, kaže Izida, Priroda, roditelj svih stvari, suverena u odnosu na sve Elemente, prvobitni potomak
Vremena, najuzvišenije Božanstvo, prva od Nebeskih Bogova i Boginja, Kraljica Senki, op-šte voljena,
koja izbacuje iz svog štapa bezbrojnu svetlost Neba, lekoviti vetar mora i žalosnu tišinu mrtvih; njeno
Božanstvo sejedino poštuje u celom svetu u mnogim oblicima, uz različite rituale i pod brojnim drugim
imenima. Egipćani koji su vešti u drevnim znanjima, obožavaju me uzprave ceremo-

9

nije i zovu me mojim pravim imenom, Kraljica Izida.

Hindu Veda ovako definiše Božanstvo:

Onaj koji nadmašuje govor i kroz čiju moćje govor izražen, znaj daje On Brama; a ne oneprolazne stvari
koje čovek obožava.

Onaj koga Intelekt ne može da shvati i samo Onaj, kažu mudraci, kroz čiju Snagu se može razumeti