Page 230 - Albert Pike - Moral i Dogma

priroda Inteligencije, znaj daje On Brama; a ne one prolazne stvari koje čovek obožava.

Onaj koji ne može da bude viđen organom vida i kroz čiju moć organ zagledanje vidi, znaj da je On
Brama; a ne one prolazne stvari koje čovek obožava.

Onaj koji se ne može čuti organom za slušanje i kroz čiju moč organ za slušanje čuje, znaj daje on Brama;
a ne one prolazne stvari koje čovek obožava.

Onaj ko ne može da se oseti organom za miris i kroz čiju moč organ za miris miriše, znaj daje On Brama;
a ne one prolazne stvari koje čovek obožava.

Kadaje Bog odlučio da stvori Ijudsku rasu kaže Arius , Onje stvorio Biće kojeje on nazvao Reč, Sin
6
y }
Mudrost, s ciljem da ovo Biće može da da postojanje čoveku. Ova Reč je Ormuzd iz Zaratustre, Ainsoph
iz Kabale, Nauc; Platona i Fila, Mudrost ili Demiourgos Gnostika.

To je Prava Reč, znanje, koje su naša drevna Braća videla kao neprocenjivu nagradu za svoj rad na
Svetom Hramu: Svet Života, Božanski Razum u komeje bio život a taj Život - Svetlost čoveka, koja je
dugo sjala u mraku i mrak nju nije shvatao; Beskrajan Razum koji je Duša Prirode, je besmrtan, na koga
nas Reč iz ovog Stepena podseća, i da njoj verujemo u potpunosti i poštujemo nju, posebna je dužnost
svakog Masona.

Na početku, kaže se u izvodu iz jednog veoma starog rada kojim Jovan počinje svoje Jevanđelje, Bilaje
Reč i Rečje bila u Bogu i Rečje bila Bog. Sve stvarije On stvorio i bez Njega nema ničega što on nije
stvorio. U njemuje bio Život i životje bio Svetlost čoveka; i svetlostje zasjala u mraku i mrak njoj nije bio
ravan (Jovan, Gl. 1:1-5.).

Zna se da su navedene reči iz jednog još starijeg rada. I, Philostrogius (Arijanac) i Nicephorus su tvrdili
sledeće - kada je Imperator Julijan preuzeo obnovu Hrama, kamen je nošen gore da bi se pokrio ulaz u
duboku četvrtastu pećinu; i kada je jedan od radnika spušten konopcem u nju, našao je na centru poda
četvrtasti stub, na kojem je ležaia knjiga, uvijena u fino laneno platno; u njoj je krupnim slovima bio
ispisan gore navedeni pasus.

Šta god da je to bilo, jasno je da je Jovanovo Jevanđelje bilo polemika protiv Gnostika; i, tvrdeći na
samom početku da postoji doktrina stvaranja kroz Reč, on je tada upućivao na sebe da bi pokazao i
naglasio da je ta Reč bila Isus Hrist.

I prva rečenica, na današnjem jeziku, glasila bi ovako: Kada proces emanacije, kreacije ili evolu-cije
nastojanja nižih Bića od Vrhovnogpočne, nastaje Reč i ona postoji: i ta reč [zpoc, rov Oeov] je bila
bliska Bogu; tj. trenutna ili prva emanacija iz Boga: i toje bio Sam Bog, nastao ili manifestovan u
tom konkretnom obliku i akciji. I, kroz tu Reč kreirano je sve što jeste. - I tako, Tertulian kaže da je

Bog stvorio Svet ni iz čega, pomoću Svoje Reči, Mudrosti ili Moći.

Za Fila Jevrejina, kao i za Gnostike, Vrhovno Biće je bilo Prvobitna Svetlost ili Arhetip Svetlosti - Izvor
odakle zraci emaniraju i prosvetljuju Duše. On je Duša Sveta i kao takav deluje svuda. On Sam ispunjava

i ograničava celovito svoje postojanje i njegova moć ispunjava i prodire u sve. Njegova Slika je Reč
(Logos), oblik koji je mnogo sjajniji od vatre koja nije čista svetlost. Ta Reč boravi u Bogu; jer, ona je u
Njegovoj Inteligenciji kojom Vrhovno Biće oblikuje Sebi Tipove Ideja za sve ono što postaje stvarnost u
Univerzumu. Reč je Sredstvo - Točak - preko koga Bog deluje na Univerzum; Svet Ideja s kojim je Bog