Page 233 - Albert Pike - Moral i Dogma

Ideja o Bogu Neoplatonista je bila ona o Jednom Čistom Iskonskom Suštastvu, izdignutom iznad svih
pluraliteta i svih postajanja; jedinom istinskom Biću; nepromenljivom, večnom [Eic; u)v evi T(I) vuv to
aei 7ie7i\r|pa)Ke Kai povov ean to KaTa toutov ovtu)(; cuv.]: iz njega su sva Postojanja emanirala u
nekoliko gradacija - svet Bogova, kao najbliži i najličniji Njemu, jer je On prvi i šef svima. U tim
Bogovima, to savršenstvo koje je u Vrhovnom Suštastvu bilo unutrašnje i neispoljeno, širi se i postaje
poznato. Oni služe da pokažu u različitim oblicima sliku Vrhovnog Suštastva, do kojeg se ni jedna duša ne
može uzdići, osim kroz najuzvišeniji uzlet kontemplacije, i to nakon što se oslobodi svih veza sa čulima -
svih drugih osećaja. Oni su posrednici između čoveka (zbunjenog i ošamućenog mnogostrukostima) i

Vrhovnog Jedinstva.

Filo kaže: Onaj koji ne veruje u natprirodno, kao stvarno natprirodno, taj ne poznaje Boga, i nikada nije
težio ka Njemu; jer, u suprotnom, on bi razumeo, kada samo baci pogled i vidi taj zaista veliki i sa

strahom nadahnut prizor, čudo Univerzuma, da su ta čuda (Božije proviđenje u vođenju Njegovog naroda)
samo dečje igre za Božansku Moč. Ali, stvarna čuda postaju prenebregnuta kroz njihovu svakodnevnu
prisutnost. Svakodnevno, nasuprot čudu, iakojepo sebi beznačajno, ipak, kroz našu Ijubav prema
novotarijama, pokreču nas sa ushičenjem.

8
Nasuprot antropopatizmu u Svetim Jevrejskim Tekstovima, Aleksandrijski Jevreji su težili da pročiste
ideju o Bogu od svih primesa Čoveka. Isključivanjem svake ljudske strasti, ona je uzdi-zana do nečega
što je lišeno svih atributa i bila je savim neprirodna; i samo Biče [ov], Bog, po sebi, Apsolutno u
Platonizmu, zamenjeno je za ličnost Božanstva [vnn] iz Starog Zaveta. Uzdizanjem u vis, iznad svih
kreiranih postojanja, isključujuči sebe iz Razuma, um doseže do intelektualne intuicije tog Apsolutnog
Bića, kod koga, međutim, ne može da predvidi ništa osim postojanja, i ostavlja po strani sve druge
odrednice kao neodgovarajuće uzvišenoj prirodi Vrhovnog Suštastva.

Filo pravi razliku između onih koji su, u pravom smislu, Sinovi Boga i koji su razmišljanjem uzdi-gli
sebe do najvišeg Bića ili su stekli znanje o Njemu, u Njegovim trenutnim samo-manifestacijama, i onih
koji znaju Boga samo kroz posredno otkrovenje, kroz njegovo delovanje - kako On Sebe ispoljava u
kreaciji - u otkrovenju koje je još prekriveno velom u slovu Svete Knjige; ukratko, onih koji se samo drže
Logosa i smatraju da to jeste Vrhovni Bog; oni su pre sinovi Logosa, nego Pravog Bića [ov].

Bog, kaže Pitagora, nije stvar razuma ni stvar strasti, već nevidljivu samo inteligentni i vrhunski intelekt.
U njegovom telu, Onje kao svetlost i u Svojoj duši On liči na istinu. Onje univerzalni duh koji prožima i
širi sebepreko celeprirode. Sva bića primaju svoj život od Njega. Postoji samo jedan jedini Bog koji,
kao što su neki spremni da zamisle, sedi iznad sveta, iznad kruga Univerzuma. Ali, budući daje On sve u
svemu, On vidi sva bića koja ispunjavaju Njegovu neizmernost. Onjejedini Princip, Svetlost Neba, Otac
svih. On stvara sve, On naređuje i upravlja svime. Onje Razum, Život i kretanje svih bića.

Ja sam Svetlost sveta. Onaj koji Mene sledi neće ići u Mraku, već će imati Svetlost Života. Tako kaže
osnivač Hrišćanske vere, kako nam prenosi Njegove reči Apostol Jovan.

Bog se, kažu Svete Knjige Jevreja, pojavio Mojsiju u Plamenu Vatre, izgrma koji nije izgoreo . On se
9
spustio na Brdo Sinajsko, kao dim iz peći (St. Zavet; Egzodus Gl.i9:i8.).

Onje išao ispred dece Izraela, po danu, na stubu od oblaka, i, po noći, na stubu od vatre, da bi im dao
svetlost (Knj. Nemijina, 9:12.). Pozovi po imenu svogBoga, rekaoje Elija Prorok Svešteniku Baala, a ja
ću pozvati po imenu Adonai; i Bog koji odgovori vatrom, taj nek bude Bog (1. Carevi 18:24.).