Page 232 - Albert Pike - Moral i Dogma

zovemo Prvim, koji je Jedan i odvojen od ostalih i tek posle koga mi priznajemo druge ne nudimo
y
nikakve darove i nepalimo vatre Njemu i ne posvećujemo Njemu nikakve materijalne stvari; jer njemu ne
treba ništa ćak ništa ni od svihpriroda koje su daleko uzvišenije od naših, što one mogu da mu daju. U
y
njegovom vidokrugu, kratko rećeno nema nićega što bi bilo nečisto, zemlja ne rađa biljke vazduh ne
y y
udišu životinje. U našem obraćanju Njemu mi moramo koristiti samo uzvišenu reč onu ja mislim koja se
y y y y
ne izgovora ustima, već tihom unutrašnjom rečju duha... Od Najslavnijeg od svih Bića mi moramo tražiti
y
blagoslove sa onimeštoje najslavnije u nama; a toje duh, kome ne treba nikakav organ.
y

Strabo kaže: Ovo Vrhovno Suštastvo je to koje obuhvata sve nas vodu i zemlju, to što mi zove-mo Nebo,
y
Svet, Prirodu stvari. Ovo Najviše Biće treba da bude obožavano, bez ikakve vidljive slike, u svetoj
šumici. U tim povlačenjima posvećenik treba da legne da spava i da očekuju znake Boga u snovima.
y

Aristotel kaže: Prenetoje u mitskom obliku iz najranijih vremena potomstvu, da postoje Bogovi, i da
Božanstvo obuhvata celu prirodu. Sve, uz ovo, dodatoje u mitskom stilu, s ciljem ubeđivanja sveti-ne, a u
interesu zakona i potreba države. Zato su Ijudi dali Bogu Ijudski oblik, pa su ga čak predstavili kroz
likove drugih bića, u nizu u komeje mašta imala mnogo više udela. Ali, ako iz svega ovoga mi izdvojimo
izvorni princip i posmatramo samo njega, naime, da su prva Suštastva Bogovi, shvatićemo daje to
božanski rečeno; i pošto je verovatno da su filosofija i umetnosti bile u više navrata, onoliko koliko je to
moguće, izgubljene i ponovo pronađene, takve doktrine su mogle da budu sačuvane do naših vremena kao
ostaci drevne mudrosti.

Porfirije kaže: Sa slikama, usmerenim prema čulima, drevni su predstavili Boga i njegove moći -sa
vidljivim oni su predstavljali nevidljivo onima koji su naučili da čitaju i to nevidljivo oni su mogli da
7
y y
čitaju kao u knjizi raspravu o Bogovima. Ne treba da nas čudi ako neznalice smatraju da slike nisu ništa
više od drveta ili kamena; jer, upravo zato, oni koji su nepismeni ne vide ništa više u spomeniku od

kamena, ništa u stolovima več u drvetu, a u knjigama, samo materijal papirusa.

Apollonius iz Tyana je smatrao da rođenje i smrt postoje samo pojavno; da ono što se izdvoji iz jedne
supstance (jednog Božanskog Suštastva) i što je zahvaćeno materijom, čini se da je rođeno; i da ono,

opet, što izbavi sebe iz veza sa materijom i ponovo se ujedini s Božanskim Suštastvom, čini se da umire.
Postoji, u pravom smislu, smena između vidljivog i nevidljivog postajanja. Pravilno reče-no, u svemu
postoji samo jedno suštastvo koje samo deluje i istrajava, kroz nastajanje svih stvari, za sve; Večni Bog,
prema kome ljudi greše, kada ga lišavaju onoga što se s pravom može pripisati samo Njemu, i prenose to
drugim imenima i licima.

Novi Platonisti su zamenili ideju o Apsolutnom, sa Vrhovnim Suštastvom - kao prvim, najpri-rodnijim
principom - koji prethodi svim postojanjima; o kojem se ništa određeno ne može predvi-deti; kojem se ne
mogu pridodati ni svest ni samo preispitivanje jer, ukoliko bi to moglo, odmah bi predstavljalo svojstvo,
razlikovanje između subjekta i objekta. To Vrhovno Suštastvo se može spo-znati samo kroz intelektualnu
intuiciju Duha, sa svojim uzdizanjem i prevazilaženjem sopstvenih ograničenja.

Ovaj čisto logički tok, kao način kojim je čovek mislio da dospe do koncepcije nečeg tako apsolut-nog,
ov, obavijen je i spojen određenim misticizmom koji je, sa uzvišenim stanjem osećanja, preneo toj
apstrakciji ono što bi um trebalo da prihvati kao stvarnost. Stapanje Duha sa tim super-postojanjem
(to eneKTeiva tr|c; ouaiac;) da bi se potpuno identifikovao sa njim ili, takvim otkrovenjem ovog
poslednjeg, duhom uzdignutim iznad sebe, smatrano je za najviši cilj koji duhovni život može da dostigne.