Page 234 - Albert Pike - Moral i Dogma

Prema Kabali, kao i prema doktrini Zoroastera, sve što postoji je emaniralo iz izvora besko-načnog
svetla. Pre svih stvari postojalo je Prvobitno Biće. Drevni Bog, Drevni Kralj Svetlosti, titula jako velika,
jer je često davana Kreatoru u Zend-Avesti i u Zakoniku Sabajaca i ona se pojavljuje i u Jevrejskoj
Svetoj Knjizi.

Svet je bio Njegovo Otkrovenje, Božje otkrovenje; i postoji samo u Njemu. Njegovi atributi su u njemu
stvoreni s raznim modifikacijama i u različitim stepenima: tako da je Univerzum Njegov Sveti Sjaj,
Njegov ogrtač. On mora da bude poštovan u tišini i savršenstvu sadržanom što bližim pristupanjem
Njemu.

Pre stvaranja svetova, Prvobitna Svetlost je ispunjavala prostor, tako da nije bilo praznine. Kada je
Vrhovno Biće, postojeće u ovoj Svetlosti, odlučilo da pokaže Svoja savršenstva ili da ih ma-nifestuje u
svetovima, Ono se povuklo u Sebe, stvorilo oko Sebe prazan prostor i izbacilo svoju prvu emanaciju,
zrak svetlosti; uzrok i princip svega što postoji, ujedinjujući kreativnu i misaonu moć koja prožima sve i
bez koje, ni za trenutak, ništa ne može da postoji.

Čovek je posrnuo, zaveden Zlim Duhovima koji su najdalje od Velikog Kralja Svetlosti; onima iz četvrtog
sveta duha, Asija, čiji je šef bio Belial. Oni vode neprestani rat protiv čiste Inteligencije drugih svetova
koje su, kao Amšaspandi, Izedi i Feroueri iz Persije, čovekovi tutori i zaštitnici. Na početku, sve je bilo

jedinstvo i harmonija, puno iste božanske svetlosti i savršene čistote. Sedam Kraljeva Zla je palo i
Univerzum je zapao u probleme. Tada je Kreator uzeo od Sedam Kraljeva prin-cipe Dobrog i Svetlosti, i
podelio ih između četiri svetova Duha, dajući u prva tri Čistu Inteligenciju, ujedinjenu ljubavlju i
harmonijom, dok je četvrti udostojio samo slabom čkiljavom svetlošću.

I dok se sukob između ovih i dobrih anđela nastavlja do određenog vremena, Duhovi obavijeni tamom će
žudeti i uzalud se truditi da upiju Božansku svetlost i život; tada će Večni On doći da ih popravi. On će ih
izbaviti iz velikog sloja materije koja ih zarobljavala, oživeće i ojačati zrak svetlosti ili duhovnu prirodu
koju su oni sačuvali i ponovo će uspostaviti, u celom Univerzumu, prvobitnu Harmoniju koja je bila
njegov sjaj.

Marcion , Gnostik, kaže: Duša Pravog Hrišćanina koja je dobijena u detinjstvu od Vrhovnog Bića,
10
kojemje ona dugo bila strana, prima od Njega Duh i Božanski život. Onaje večna i usmeravaga sa ovim
darom u čist i sveti život, poput onogBožjeg i ako tako vodi svoj rani život, u milosrđu, čistoti
i pobožnosti, ona ćejednog dana biti oslobođena svog materijalnog omotača, kao zrelo žito
oslobođeno odpleve i poput mlade ptice uzleteće izsvoje Ijuske. Kao anđeo, ona će deliti sjaj Boga i
savršenog Oca, preodevena u vazdušasto telo ili organ, i biće načinjena poput Anđela Neba.

Ti vidiš, moj brate, kakvo je značenje masonske Svetlosti. Ti vidiš zašto je Istok Lože, mesto gde je
inicijal Imena Božanstva [e] iznad Majstora umesto Svetlosti. Svetlost, kao suprotnost u odnosu na mrak,
jeste Bog koji je suprotnost Zlu; i ta Svetlost je pravo znanje o Božanstvu, Večnom Bogu, ka kojem su
Masoni u svim vremenima težili. I, dalje, Masonerija čvrsto maršira prema toj Svetlosti koja sija u
velikoj daljini, ka Svetlosti tog dana kada će Zlo, pobeđeno i nestalo, izbledeti i nestati zauvek, a Život i
Svetlost biti jedan zakon Univerzuma i njegov element večne Harmonije.

Stepen Ružinog* [Krsta]nas uči tri stvari: - bezuslovnom jedinstvu, nepromenljivosti i dobroti Boga;