Page 298 - Albert Pike - Moral i Dogma

ekumenskih veća crkve, nepogrešive. Dalje, oni smatraju da je sam Papa, kada govori ex catedra,
nepogrešiv u stvarima vere i morala i smatraju da se dogma (na primer, dogma o Bezgrešnosti za-čeća)
može opravdati kao logički razvoj iako nedostaje osnova u svetim knjigama. Drugi Hrišćani se
suprotstavljaju ovim tvrdnjama. Pravoslavna crkva smatra da samo sedam veća jesu ekumenska i
nepogrešiva. I Martin Luter i Anglikanski reformatori kažu da sva Veća mogu da pogreše. Izvor:
Encyclopedia of Philosophy, Second Edition Donald M. Borchert, Ed. in Chief; 2006. Thomson-Gale;
Vol. III; str. 96.

9

Potiče od Coribantes, latinsko ime za sveštenicu Sibile, frigijsku boginju prirode, koja je plesala divlje,
i prevodi se, u bukvalnom smislu, kao: divlje ili mahnito. Izvor: Concise Oxford English Dictionary
(Eleventh Edition) elektronsko izdanje.

10

U Orfičkoj legendi Dionizije - pod imenom Zagreus - bio je sin Zevsa i Semele. Po naredbi Here, bebu
Zagreus tj. Dionizija su raskomadali, skuvali i pojeli zli Titani. Ali, njegovo Srce je spasila Atina, i njega

(sada Dionizije), vratio je u život Zevs, kroz Semelu. Zevs je gađao Titane munjama i njih je progutala
vatra. Iz njihovog pepela je nastao prvi čovek, kojeg su zaposele zle priroda Titana i božanska priroda
bogova. Dionizije je prvobitno bio Bog plodnosti i vegetacije, po-sebno vina. Obožavanje Dionizije je
stalno obavljano u Maloj Aziji, posebno u Frigiji i Lidiji. Naredna faza mita o Dioniziju potiče iz
opažanja odumiranja vegetacije u zimu, da bi se omogučilo da se on tokom zime preseli u podzemni svet.
Ovo su posebno negovali Orfički pesnici, i on je dobio ime Zagreus (raskomadan na delove), i kada više
nije bio Tebanski bog, već sin Zevsa i Persefone. Dionizije je imao moć da podstakne i stvori ekstazu, a
njegov kult je imao posebnu važnost za umetnost i književnost. Izvođenje tragedija i komedija u Atini su
biii delovi praznika Dionizija i Lenaea. Poštovan je i sa lirskim poemama nazvanim ditrijambi. U rimskoj
književnosti je njegova priroda bila pogrešno shvatana, pa je često prika-zivan kao razuzdani i veseli
Bako, sa pijankama. Sledbenici kulta su uključili duhove plodnosti, kao što su satiri i seleni, i u njihovim
praznicima je falus je imao posebno mesto. On je često preuzimao oblik raznih životinja. Njegovi lični
atributi su bili lišće bršljena, štap (tirsus) i kantharos, veliki vrč sa dve drške. U ranoj umetnosti bio je
predstavljen kao bradat čovek, dok je kasnije prikazivan kao mladić, i bio feminizovan. Izvor:
Encyclopedia Britannica; 1911; Vol. VIII; str. 286-290.

11

U Grčkoj mitologiji i religiji, thiasus (grčki: thiasos) slavljeničko društvo, procesija, radi proslave

praznika nekog od bogova uz pevanje i igru (posebno Dionizija i Bakoa). Thiasarach je vođa procesije
(Gr. 0iaođpxr|O- Procesije Dionizija su često izvođene. Mnogi mitovi Dionizija su povezani s njegovim
povratkom u obliku procesije. Najveća je bila nakon njegovog trijumfalnog povratka iz Indije, koja je
podstakla simbolički koncept Rimskih trijumfa, i bio je opisan do de-talja u Nonnus Dionysiaca (najduži
>
Ep na svetu, iz antičkih vremena, sa 48 knjiga i 21.000 heksametra). U ovoj procesiji Dionizije sedi u
kočijama koje vuku velike mačke - lavovi i tigrovi. Thiasos na moru je Posejdonova procesija, prikazuje
se u trijumfalnoj svadbenoj procesiji sa Amfrititom, uz pratnju morskih nimfi i morskih konja (lavova).
Izvor: Oxford English Dictionary el. edition.
y

12

Bar Hebraeus, Arapski Ibn Al-Tbri (sin Jevreja), ili Abu al-Faraj, njegovo latinsko ime je Gregorius