Page 303 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 303

Izida je, uz pomoć svog sina Orusa, Horusa i Har-oeri-ja, zaratila s Tifonom, ubila ga i vladala slavno, i
  po svojoj smrti bila ponovo sa svojim suprugom, u istoj grobnici.


  Tifon je predstavljen kao rođen na zemlji; gornji deo tela mu je bio prekriven perjem, rastom je dopirao
  do oblaka, ruke i noge su mu bile prekrivene krljuštima, zmije su izlazile iz njega na sve strane i vatra je
  sijala iz njegovih usta. Horus koji je pomogao u njegovom ubijanju, postao je Bog Sunca, pandan grčkom
  Apolonu; i Tifon (Tiphon) je samo anagram za Piton, (eng. - python) najveću zmiju koju je udavio Apolon.


  Reč Tifon, poput Eva, označava zmiju  i život. Po svom obliku zmija simboliše život koji kruži u celoj
                                              261
  prirodi. Kada se, pred kraj jeseni, Žena (Virgo) u konstelaciji čini (iznad haldejske sfere) da petom lomi
  glavu zmije, ova figura predskazuje dolazak zime, tokom koje se život povlači iz svih bića i više ne kruži
  prirodom.  To  je  razlog  što  Tifon,  takođe,  predstavlja  zmiju,  simbol  zime  koja  je,  u  Katoličkim
  Hramovima, obavija zemljin Globus, koja je na vrhu nebeskog krsta, simbola spasenja. Ako je reč Tifon
  izvedena iz Tupoul, ona označava drvo koje rađa jabuke (maZe, zle), kao Jevrejski uzrok pada čoveka.
  Tifon je onaj koji zamenjuje i predstavlja ljudsku strast koja isteruje iz naših srca pouke o mudrosti. U
  Egipatskoj Priči, Izida je napisala svetu reč da bi obavestila čoveka a Tifon ju je izbrisao istog trenutka

  pošto je ona napisala. U moralu, njegovo ime znači Ponos, Neznanje i Neistina.

  Kada je Izida prvi put našla telo koje je plutalo obalom blizu Biblosa, žbun erike (Erika je rod sa oko
  700  vrsta  cvetnih  biljaka  iz  porodice  Ericaceae)  ili  tamarisa,  zakačio  je  i  obavio  telo  u  drvo;  i

  odatle potiču naši izdanci mladica akacije u proleće. Izida je, takođe, imala pomoć Anubisa, u obliku psa,
  u svojoj potrazi. On je bio Sirijus ili Zvezda Pas, prijatelj i zastupnik Ozirisa, izumitelj jezika, gramati-
  ke, astronomije, merenja, aritmetike, muzike i medicinske nauke. Bio je prvi koji je napravio zakone i
  predavao je poštovanje Bogova i gradnje Hramova.


  U Misterijama se zakucavanje tela Ozirisa u sanduk ili kovčeg, nazivalo aphanizam, ili nesta-nak [Sunca u
  Zimskom Solsticiju, ispod Tropskog pojasa putanje Jarca], a oporavak različitih delova tela od strane
  Izide,  Euresis  ili  pronalaženje.  Kandidat  bi  prolazio  kroz  ceremoniju  predstavljanja  ovih,  u  svim
  Misterijama gde god su postojale. Glavni deo priče je bio isti u svim zemljama; i ugled-na Božanstva su
  svuda bili muškarac i žena.


  U Egiptu su to bili Oziris i Izida; u Indiji Mahadeva i Bhavani, u Fenikiji Thammuz (ili Adonis) i Astarte,
  u Frigiji, Atis i Sibila, u Persiji, Mitra i Asis, u Samotraki i Grčkoj, Dionizije ili Sabazevs i Rea, u
  Britaniji, Hu i Ceridwen i u Skandinaviji, Woden i Frea; i u svakom mestu ta Božanstva su predstavljala
  Sunce i Mesec.


  Misterije Ozirisa, Izide i Horusa, čini se da su najčešće bile uzor svih drugih ceremonija ini-cijacije
  uspostavljenih među različitim narodima sveta. To su Atis i Sibila, slavljene u Frigiji; Cere i Persefone u
  Eleuzisu i na mnogim drugim mestima u Grčkoj, bile su samo njihove kopije. To saznajemo od Plutarha,
  Diadorusa  Siculusa,  Loctantiusa  i  drugih  pisaca.  U  odsustvu  direktnog  do-kazivanja,  neophodno  je
  izvoditi zaključke iz sličnosti događanja sa ovim Božanstvima; jer, drevni su smatrali da je Cera kod
  Grka bila isto što i Izida kod Egipćana, a Dionis ili Bako isto što i Oziris.


  U legendi o Ozirisu i Izidi, kako nam kaže Plutarh, ima mnogo detalja i okolnosti pored onih koji su ovde
  kratko pomenuti te ih ne moramo ponavljati. Oziris je oženio svoju sestru Izidu i jav-no radio s njom na
  unapređenju  mnogo  ljudi.  On  ih  je  naučio  zemljoradnji,  dok  je  Izida  izumela  zakone.  On  je  gradio
  hramove Bogovima i uspostavio njihovo obožavanje. Oboje su bili zaštitnici   zanatlija i njihovih korisnih
                                                                                          2
  pronalazaka. Uveli su upotrebu gvožđa kao odbrambenog oružja i za primenu u poljoprivredi, i zlatom su
   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308