Page 302 - Albert Pike - Moral i Dogma

početak novog života razuma i vrline. Iniciranima ili ezoteričnim učesnicima govoreno je da se unapred
raduju najvećim nadama koje se odnose na večnost, razumevanje svih skrivenih misterija Prirode, da će
povratiti svoje duše u prvobitno stanje savršenstva koje je čovek izgubio i da će, nakon njihove smrti,
ponovo biti rođeni na nebeskom zdanju Bogova. Doktrine budućeg stanja nagrade i kazne bile su važan
element u Misterijama; verovali su, takođe, da one obezbeđuju mnoge zemaljske sreće i dobru sudbinu,
kao i da su apsolutno sigurne od najraspro-stranjenijih opasnosti na zemlji i na moru. Onima koji su
odbili da budu inicirani odavana je javna sramota. Smatrani profanima, nedostojnim javnog zaposlenja ili
ličnog poverenja i da su, kao grešni, prokleti na večnu kaznu. Odavati tajnu Misterija i pri tome nositi

odeću iniciranog u obredu, ili se izrugivati Misterijama, bilo je isto što i izložiti se smrti od ruke javne
osvete.

Izvesno je da su, sve do vremena Cicerona, Misterije zadržale mnogo od svog pravog karaktera svetosti i

čistote. U kasnijem vremenu, koliko znamo, Neron se, nakon izvršenja užasnog zločina, nije usudio, čak ni
u Grčkoj, da se uključi u proslavu Misterija; pa ni mnogo kasnije Konstantinu, Hrišćanskom Imperatoru,
nije dozvoljeno da to uradi, zbog toga što je ubio svoje rođake.

Svuda, i u svim njihovim oblicima, Misterije su bile pogreb i slavile su mističnu smrt i vraćanje u život
neke božanske ili herojske ličnosti: a detalji legende i način smrti se razlikovao u različitim Zemljama
gde su Misterije izvođene.

Njihova objašnjenja pripadaju kako astronomiji tako i mitologiji; i Legenda o Majstorskom Stepenu je
samo drugačiji oblik one iz Misterija, koja doseže unazad, u jednom ili drugom obliku, do najstarijih
vremena.

Da li je Egipat stvorio legende ili ih je pozajmio od Indije ili Haldeje, sada je nemoguće znati. Ali,
Hebreji su dobili misterije od Egipćana i naravno, bile su bliske s njihovim legendama i poznate onima
koji su u Egiptu Inicirani, Jozefu i Mojsiju. Bila je to priča (ili pre istina prekrivena alegori-jama i
brojkama) o Ozirisu, Suncu, Izvoru Svetlosti i Principu Dobrog i Tifonu, Principu Mraka i Zlu. U svim
istorijama o Bogovima i Herojima, ležala je pouka i skriven astronomski detalj i istorija delovanja
vidljive Prirode; i oni su povratno, takođe bili simboli viših i dubljih istina. Niko, osim sirovog i
neprosvećenog intelekta, nije mogao zadugo da smatra Sunce i Zvezde i Moći Prirode, za Božanstvo ili
da su oni pogodni za Obožavanje od Ljudi; i da će ih oni smatrati takvim sve dok svet traje i zauvek ostati
neznalice velikih Duhovnih Istina, koje su bile njihovi hijeroglifi i izrazi.

Kratak pregled Egipatskih legendi će poslužiti da pokažemo ideju vodilju na kojoj su Misterije među
Hebrejima bile zasnovane.

Oziris, za koga se kaže da je bio drevni Kralj Egipta, bio je Sunce a Izida, njegova žena, Mesec. Njegova
istorija pripoveda na poetičan način i figurativnim stilom, godišnji put Velikog Svetlećeg Tela Neba kroz
različite Znake Zodijaka.

U odsustvu Ozirisa, Tifon, njegov brat, pun zavisti i zlobe, hteo je da preuzme od njega tron; ali njegov
plan je Izida sprečila. Tada je on odlučio da ubije Ozirisa, što je i uradio, ubedivši ga da uđe u mrtvački
sanduk ili sarkofag koji je odmah bacio u Nil. Nakon velike potrage, Izida je našla telo i sakrila ga u
dubokoj šumi; ali Tifon, našavši ga tamo, isekao ga je na četrnaest delova i razbacao ih na sve strane.
Nakon detaljne pretrage Izida je pronašla trinaest delova, a četrnaesti su pojele ribe (polni organ). Ona ga
je zamenila drvenim i sahranila telo na ostrvu Philce, gde se nalazi hram izne-nađujuće veličanstvenosti,
podignut u čast Ozirisa.