Page 386 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 386
(magnitude) kojih ima dvadeset i šest i koje su, navodno akronički nastupale u nizu, stvorile priču o
Tifonovom sečenju Ozirisa na dvadeset šest delova. Postoji mnogo više zvezda od ovog broja u tom
sazvežđu (ali ne više od poklonika Ozirisa) koje su u čistoj atmosferi Sabajske klime, oni mo-gli da vide
i bez teleskopa.
Plutarh kaže da je Oziris bio isečen na četrnaest delova, Diodorus, na dvadeset šest; u odnosu na ove kao
i na celu legendu, Lendsirove ideje se razlikuju od obično usvojenih i one su sledeće:
Tifon je, misli Lendsir, bio okean, za koji su drevni verovali da okružuje Zemlju i u kojem se sve zvezde,
po svom redosledu, pojavljuju da bi potonule (moguće da je to bio personifikovan Mrak kojeg su drevni
nazvali Tifon. On je lovio po mesečini, kaže stara legenda, kada se sreo sa Ozirisom).
Drevna Saba je, najverovatnije, bila blizu dužine od 15° severno. Axoum (Axum ili Aksum je grad u
severnoj Etiopiji, prestonica kraljevine Axum. To je najstariji grad koji je stalno naseljen u Africi) je bio
skoro na 14°, a zapadna Saba ili Meroe je bila severnije od nje. Pre četrdeset osam vekova, vodeća
13
zvezda godine, Aldeberan, imao je ujutro, na dnevnom svetlu, u Proletnjoj Ravnodnevici, elevaciju od
oko 14 stepeni, dovoljnu za njega da ne bude spržen, to jest, da se pojavi iz Sunčanih zraka, kako bi
mogao da se vidi. Drevni su davali dvanaest dana zvezdi prve veličine da se pojavi iz sunčanih zraka; i
bilo je sve manje sumraka što se išlo južnije.
U istom periodu, polarna zvezda nije bila Cynosura , već Alfa Draconis ; i zvezde su izlazile i zalazile
15
14
pod drugim stepenima kosine nego danas. Zbog konstrukcije globusa sa okretanjem polova i
mogućnostima svakakvog prilagođavanja u odnosu na kolure, Landseer je ustanovio da, u tim dalekim
vremenima, na dužini 15° severno, 26 zvezda u Bootesu, ili čak 27, kada se uključi Arcturus, ne zalaze
akronički u neprekidnom nizu, već nekoliko njih zalaze istovremeno u parovima, i šest po tri,
istovremeno; tako da je bilo samo četrnaest odvojenih zalazaka ili zalazaka kojima je pripa-dalo četrnaest
mesta (na koliko komada je isečen Oziris, prema Plutarhu). Kappa, Iota i Theta , u uzdignutoj zapadnoj
16
ruci, nestajale su zajedno i poslednje. One su zaista oivičile horizont, pa su bile nevidljive na toj niskoj
širini tri ili četiri dana - kako se navodi u nekoliko verzija; dok je Zetesis, ili potraga trajala, žene
Fenikije i Jerusalima su oplakivale to Čudo, Thammuza ; posle čega su se one iznenada pojavile, ispod i
17
istočno od Draconisa.
I, istog jutra nakon akroničnog polaska poslednje zvezde Poljoprivrednika, Aldebaran je izlazio helikalno
i postao je vidljiv na Istoku ujutru pre dana.
I tačno u trenutku helikalnog izlaska Arcturusa, izlazila je Spica Virginis. Prva je bila blizu
Poljoprivrednika, a druga blizu Device; i Arcturus je možda bio deo Ozirisa koji Izida nije spojila
sa ostalim delovima tela.
U Dedanu i Sabi, bilo je trideset šest dana od početka aphanizma , tj. nestanka ovih zvezda, u odnosu na
18
helikalni izlazak Aldebarana. Tokom tih dana (ili četrdeset u Medini, ili nekoliko više u Vavilonu i
Biblosu), zvezde Poljoprivrednika neprestano su nestajale iz vidokruga, tokom crepusulu-ma ili
kratkotrajnog jutarnjeg osvita u ovim Južnim podnebljima. One su nestajale tokom promene ugla dolaska
zore koja je, za drevne, bila poseban period za posmatranje zvezda.
Zato je određeno četrdeset dana žalosti za Ozirisom, prema periodu povratka Zvezda. Kada je i poslednja
nestala iz vidokruga, nastupalo je proleče i Sunce je izlazilo sa sjanim Aldebaranom, Taurijskim vođom
Gospodara Neba; i ceo Istok se radovao i praznovao.
