Page 391 - Albert Pike - Moral i Dogma

sazvežđa koja se podudaraju u dve ravnodnevice (jedno od njih izlazi a drugo zalazi), ona su bila u dve
tačke neba kroz koje prolaze duše, u uzdizanju ili spuštanju. Sa Jesenjom Zmijom, duše padaju; i one se
ponovo obnavljaju od Bika na kojem Mitra jaše i čije su atribute Bako-Zagreus i Egipatski Oziris
preuzeli u njihovim Misterijama, u kojima su, ubistvom Bika i njegovom vraćanju u život, predstavljeni
pad i regeneracija duša.

Kasnije regenerisano Sunce preuzima atribute Arijesa ili Jagnjeta; i u Misterijama Ammona, duše su
regenerisane prolaskom kroz taj znak, nakon što su pale kroz Zmiju.

Nosač Zmija, ili Orhicus, bio je Eskulap, Bog Lečenja. U Eleuzijskim Misterijama, to Sazvežđe je bilo
smešteno u osmo Nebo; i u osmom danu tih Misterija slavljen je praznik Eskulapa koji se, takođe, nazivao
Epidaurus ili praznik Zmije Epidaurusa. Zmija je bila sveta Eskulapu i povezana ,na brojne načine, s
mitološkim avanturama Cere.

I žrtve livenice za Duše, sipanjem vina na zemlju i pogledima prema kapijama Neba (one za dan i one za
noć), odnosile su se na uzdizanje i spuštanje Duša.

Cera i Zmija, Jupiter Ammon i Bik, učestvovali su u Misterijama Bakoa. Pretpostavimo da je Arijes ili
Jupiter Ammon, na zalasku Sunca na Zapadu - tada će Devica (Cera) biti na istočnom horizontu i u
njenom nizu Kruna, ili Proserpina. Pretpostavimo da Taurus zalazi, tada je Zmija na Istoku - i obratno;
tako da Jupiter Ammon, ili Sunce u Arijesu, uslovljava Krunu da izlazi nakon Device, u nizu u kojem
dolazi i Zmija. Ako postavite recipročno Sunce u neku drugu ravnodnevi-cu, s Vagom na Zapadu, u
konjunkciji sa Zmijom ispod Krune, videćete Bika i Plejade u izlasku na Istoku. Tako se objašnjavaju sve

priče o nastajanju Bika iz Zmije i Zmije iz Bika, ujedom Škorpije za testise Bika na Mitrinim
Spomenicima; i, da je Jupiter napravio Ceri dete, ubacivši u njene grudi testise Ovna.

U Misterijama rogatog bika Bakoa, oficiri su držali zmije u rukama i uzvikivali glasno Eva! - što je opšte

orijentalno ime za zmiju i jedan naziv (ili ime), za konstelaciju u koju su Persijanci stavili Evu i Zmiju.
Arapi je zovu Hevan, sam Ophiucus, Hawa, a brilijantnu zvezdu na njenoj glavi, Ras-al-Hawa. Upotreba
ove reči Eva, ili Evoe, naterala je Klemensa iz Aleksandrije da kaže da su sveštenici u Misterijama
prizivali Eve, s kojom je zlo uvedeno u svet.

Mistično sito za žito, okruženo zmijama, korišćeno je u Bakovim proslavama. U Isaičkim Misterijama
udvojene zmije su bile isprepletane oko ručke mistične vaze. Ophites je hranio zmiju u misterioznom
sanduku, iz kojeg su vađene kada su slavljene Misterije i dozvoljavali su da gmižu oko hleba. Rimljani su
čuvali zmije u Hramovima Bona Dea i Eskulapa. U Apolonovim Misterijama,

prikazano je proganjanje Latone , od strane zmije Pitona. U Egipatskim Misterijama zmaj Tifon je
23
progonio Izidu.

Prema Sanhroniatonu, Taaut, tumač Neba čoveku, dao je neke božanske osobine prirodi ažda-je i zmija, u
čemu su ih sledili Feničani i Egipčani. One imaju više vitalnosti i veću spiritualnu snagu od bilo kog
drugog živog stvora; imaju vatrenu prirodu, iskazanu brzinom kretnji, bez udova, uje-daju izuzetnom
brzinom i snagom i imaju mnogo oblika i ponašanja. Kada ostare, odbacuju starost i podmlađuju se,
povećavaju se po veličini i snazi, u određenom periodu godina.

Egipatski Sveštenici su hranili svete zmije u hramovima u Tebi. Taaut je, u svojim radovima, razmatrao
misterije u vezi sa zmijama. Sanchoniathon kaže, u jednom drugom radu, da je zmija besmrtna i da