Page 390 - Albert Pike - Moral i Dogma

bezbožnosti i mračnih sila Zlih Principa, koje tada započinju da osvajaju, što bi moglo da načini štetu
njegovoj duši. To su bile mere opreza i način obezbeđenja, zamisao koja je bila ne-ophodna u trenutku
kada je Bog Svetlosti prelazio u suprotan ili protivnički region sveta; dok je u Proletnjoj Ravnodnevici
bilo manje razloga za strah, jer je tada taj Bog bio prisutan u tom delu sveta, povratioje te duše Sebi, i
prikazao je Sebe kao njihovog Spasitelja. On je nešto ranije razvio teološku ideju o privlačnoj sili koju je
Sunce primenjivalo na duše, privlačilo ih k sebi i uzdizalo u svoju svetlu sferu. On pripisuje taj efekat
njemu na praznik Atisa koji je bio mrtav i vračen u život, ili na praznik Radosti, koji na kraju trečeg dana
uspeva da ožali tu smrt. Ispitujući zašto su te Misterije slavljene u Proletnoj Ravnodnevici, napominje da

je razlog očigledan - pošto nam Sunce prilazi bliže u tački Ravnodnevice Proleća, povećava se dužina
dana, pa se taj period čini najpogodniji za te ceremonije. Osim toga, postoji i velika sličnost između
supstance Svetlosti i prirode Boga; Sunce ima tu okultnu moć privlačenja i svojom toplinom privlači
materiju prema sebi, čineći planetu da buja i raste itd; i, zašto ono ne bi moglo, svojim božanskim i čistim
delovanjem svojih zraka, da primami i privuče k sebi srećne duše? I, kako je svetlost jednaka Božanskoj
prirodi i pogodna za duše, boreći se za njihov povratak Prvom Principu, i kako se ta svetlost sve više
uvećava u Proletnjoj Ravnodnevici, kada dani dužaju nad mrakom i noći, i kako Sunce ima jednu
privlačnu moć, pored vidljive energije svojih zraka, sledi da su duše privučene solarnom svetlošću. On
dalje ne objašnjava; jer, kaže, to pripada misterioznoj doktrini, van domašaja prostog i znano je samo
onima koji razumeju način delovanja Božanstva, poput haldejskih pisaca koje on citira, koji su razmatrali
Misterije Svetlosti ili Boga sa sedam zraka.

Pošto su duše emanirale iz Principa Svetlosti, Drevni su smatrali da one dele svoju sudbinu ovde dole i
ne mogu biti nezainteresovane niti nepogođene revolucijama Velike Svetlosti, alternativ-nog pobednika
tokom svake Solarne revolucije.

To je potvrđeno u jednom istraživanju nekih Simbola korišćenih u Misterijama. Jedan od ču-venih je bila
Zmija, poseban Simbol i u ovom Stepenu. Kosmogonije Hebreja i Gnostika, označavaju tog reptila kao
tvorca sudbine Duša. Ona je bila posvećena u Bakovim i u Eleuzijskim Misterijama. Pluton je prevazišao
vrline Proserpine pod obličjem zmije; i, poput Egipatskog Boga Serapisa, uvek je slikan kako sedi na
zmiji ili s reptilom obavijenim oko sebe. To se vidi na Mitrinim spomeni-cima sa prenetim atributima
Tifona, Egipćanima. Sveti basilisc (guja) obavijen oko štapa, sa gla-vom i izdignutim vratom, bio je
kraljevski znak Faraona. Dve (zmije) su bile obavijene oko njega, i okačene, visile su sa oslanjanjem na
krilatom Globusu na Egipatskim Spomenicima. Na pločici, u jednoj od grobnica u Tebi, Bog sa kopljem

probada glavu zmije. Na pločici Hrama Ozirisu u File (ostrvo na Nilu) je jedno drvo, s čovekom na
jednoj strani i ženom na drugoj, a ispred žene je uzdi-gnut basilisc, zmija sa rogovima na glavi i diskom
između njih. Glava Meduze je bila okružena sa krilatim zmijama koje, kada se glava ukloni, ostaje
Hijerogram (sveti zapis) ili Sveti Broj Ophitesa ili Obožavatelja Zmija. I, zmija, u vezi sa Globusom ili
krugom, nalazi se na svim spomenicima svih Drevnih Naroda.

Iznad Vage (za čiji znak se govorilo da se duše spuštaju ili padaju kroz njega), na Nebeskom Globusu je
Zmija, uhvaćena od Serpentariusa, Nosača Zmija. Glava reptila je pod Koronom Borealis, Severne
Krune, i Ovidije ju je nazvao Libera, ili Proserpina; i dva Sazvežđa se uzdižu, s Vagom, iza Device (ili
Izide), čija stopala počivaju na istočnom horizontu na izlasku Sunca na dan Ravnodnevice. Kako se Zmija
širi iznad oba ova znaka, Vage i Škorpije, ona je bila kapija kroz koju se duše spuštaju, sve vreme dok
dva znaka, naizmenično, označavaju Jesenju Ravnodnevicu. Na ovo aludira Zmija koja je u Misterijama
Bakoa Saba-Zevsa ubacivana u nedra Iniciranih.

I otuda dolazi enigmatski izraz, Zmija ugrožava Bika i Bik Zmiju, aludirajući na dva neprijatelj-ska