Page 401 - Albert Pike - Moral i Dogma

U Bereshith Rabba, (knjiga koja je sastavni deo Midraša) u Postanju, kaže se: Večni je otrgnuo Avrama i
njegov naraštaj iz dominacije zvezda; po prirodi, Izraelci su bili sluge zvezdama i rođeni su pod njihovim
uticajem, isto kao što su bili i bezbožnici; ali, zaslugom zakona dobijenim na Brdu Sinaj, oni su postali
oslobođeni od ponižavajućeg služenja. Arapi su imali sličnu legendu. Prorok Amos eksplicitno smatra da
Izraelci u pustinji nisu obožavali Jehovu, već Moloka ili Boga-Zvezdu, ekvivalent Saturnu. Bogovi E1 ili
Jehova nisu bili samo planetarni ili solarni. Njihov simbolizam, poput onog za svako drugo Božanstvo,
koegzistirao je s prirodom i sa umom čoveka. Ipak, astrološ-ki karakter je pripisan čak i Jehovi. On je
opisan kako sedi na vrhu Univerzuma, predvodi Velikane Neba i govori im nepogrešivo po imenima i

broju. Njegove zvezde su Njegovi sinovi i Njegove oči koje idu celim svetom, nadgledajući šta čovek
radi. Zvezde i planete su, na određen način, bili anđeli. U Farisejskom predanju, kao i u frazeologiji
Novog Zaveta, Glavni na Nebu se iskazuju kao Armija Anđela, podeljena u pukove i brigade, pod
komandom imaginarnih šefova, kao što su Massaloth, Legion, Karton, Gistra i drugi. Svaki Gistra je
kapetan nad 365.000 zvezda, od neizmernog broja zvezda. Sedam Duhova koji stoje pred tronom
(napominje nekolicina Jevrejskih pisaca), za koje se generalno smatralo da su izvedeni iz Persijskih
Amshaspanda, bili su sedam planetarnih inteligen-cija, prvobitan model zlatnog svećnjaka sa sedam grana
pokazan od Boga Mojsiju na Božjoj Planini. Zamišljano je da zvezde vode borbe na svom putu protiv
Sisera . O nebu se govorilo kao da ono drži zemlju pod dominacijom, da vlada njome sa znacima i
46
zapovestima i da sadrži elemente astrološke mudrosti, što je u velikoj meri bilo razvijeno kod Vavilonaca
i Egipćana.

Hebreji su smatrali da svaka nacija ima svog anđela čuvara i svoju lokalnu zvezdu. Jedan od šefova
Nebeske Moći, s početka Jehova, Lično u liku Sunca stoji na vrhu Neba, nadgleda i upravlja svim
stvarima, a kasnije je jedan od anđela ili podređeni Duh iz Vavilonske ili Persijske mitologije, bio patron
i zaštitnik njihove vlastite nacije, Vladar koji je pazio na decu Naroda (Danilo, Gl. 12:1.). Nesloge na
zemlji su praćene ratovima na nebu, i nijedan narod nije imao posetu Svemoćnog, bez odgovarajuće kazne
date anđelu zaštitniku.

Posrnuli Anđeli su, takođe, bili pale Zvezde. I prva aluzija na zavade među duhovnim moćima u ranoj
Hebrejskoj Mitologiji, kada su Rahab i njegovi saveznici bili pobeđeni, kao Titani u bici protiv Bogova,
čini se da pokazuju pobunjenike Duha kao deo vidljivog neba, gde su Visoki na Vrhu kažnjeni ili okovani,
kao primeran znak Božanske moći i pravde. Govorilo se - Bog meša more Svojim moćima i Svojim
poimanjem, On je uništio Rahab-Ra, Njegov dah čisti lice Neba, Njegova ruka probada zlu zmiju... Bog

ne odustaje od svoggneva; pred Njim se klanjaju saveznici Rahaba (Jov; Gl. 26:12 i 13; 9:13.).

Rahab je uvek predstavljao morsko čudovište. Verovatno su neke od tih užasnih aždaja iz le-gendi, u svim
mitologijama, bile neprijatelji Neba i demoni eklipse, u čijem je stomaku (koji je sim-bolično nazivan

stomak Pakla), bio Herkules, kao i Jonah koji je proveo u njemu tri dana i na kraju uspeo da izađe, uz
gubitak svih dlaka. Chesil, pobunjenički džin Orion, predstavljen je u Jovu kao prikovan na nebu i
upoređen je sa Ninusom ili Nimrodom, mitskim osnivačem Ninive (Grad Ribe) moćnim lovcem, koji je
47
ubijao lavove i pantere pred Gospodom. Rahabovi saveznici su vero-vatno Visoki Bogovi na Visokom
Nivou, u Chesilimu ili sazvežđu u Isaiji (Isaija, Gl. 14:12), Gospodari Neba ili Nebeske Moći, među
kojima su postojale ludosti i nepokornosti.

Ja vidim, kaže Pseudo-Enok, sedam zvezda poput velikih plamtećih planina i kao Duhove, koji me
preklinju. I, anđeo reče: Ovo mesto, sve do kraja Neba i Zemlje, biće zatvor Glavnog na Nebu,
za Zvezde. To su Zvezde koje su prekoračile Božju zapovest pre nego štoje došlo njihovo vreme; jer
neke se nisu pojavile u svom pravom godišnjem dobu; stoga ihje on, uvređen time, okovao sve do