Page 425 - Albert Pike - Moral i Dogma

bismo sumnjali samo u jedno, ne bismo bili sigurni u oba, a onda je sve nerealno, možemo da osporimo
svoju slobodnu volju i slobodno delovanje samo ako su zasnovane na prirodi nemogučih stvari. To bi
moglo da znači da osporavamo Svemogučeg Boga.

Pitanje ••• Koja je šesta velika Istina Masonerije?

Odgovor .*• Potreba za pokazivanjem moralnih istina je dužnost. Moralne istine, neophodne razumu,
obavezne su za volju. Moralna obaveza, kao i moralna istina koja je njena osnova, je apso-lutna. Kako
nužne istine nisu manje ili više nužnost, tako ni obaveze nisu ni manje ni više obavezne. Postoje stepeni
važnosti među različitim obavezama, ali nijedan u samoj obavezi. Mi nismo skoro obavezni ili gotovo
obavezni. Mi smo potpuno obavezni ili uopšte nismo. Ako bi postojalo samo jed-no mesto pribežišta, gde
bismo mogli da pobegnemo od obaveze, onda ona prestaje da postoji. Ako je obaveza apsolutna, ona je
nepromenljiva i univerzalna. Jer, ako ona od danas ne može da bude za sutra, ako je nešto obavezno za
mene nije obavezno za tebe, obaveza bi se razlikovala po sebi i bila bi promenljiva i uslovna. Ova
činjenica je princip sve moralnosti. Da svako delo suprotno istinitom i pravdnom, zaslužuje da bude
suzbijeno silom i kažnjeno kada je izvršeno, podjednako iako ne po-stoji bilo kakav zakon ili pogodba za

njega: taj čovek prirodno prepoznaje razliku između valjanosti i nedostataka dela, kao i između pravde i
nepravde, poštenja i nepoštenja i on oseća, iako nije naučen tome i u odsustvu zakona ili pogodbe, da je
pogrešno da porok bude nagrađen ili da prođe neka-žnjeno i da vrlina bude kažnjena ili nenagrađena i da
Božanstvo, koje je beskrajno pravedno i dobro, mora da sledi kao nužan i nepromenljiv zakon da kazna
mora da bude rezultat za Greh, kao njegova neizbežna i prirodna posledica i naravoučenije, a ne samo
samovoljna osveta.

Pitanje .*. Koja je sedma velika Istina u Masoneriji?

Odgovor .*. Nepromenljivi zakon Boga zahteva da, uz uvažavanje apsolutnih prava drugih, bu-demo
nepristrasni, da bi mi trebali da činimo dobro, da budemo milosrdni i da uvažavamo zahteve velikodušnih
i plemenitih osećaja duše. Milosrđe je zakon, jer naša svest nije zadovoljna i nema olakšanje ako nismo
umanjili nečiju patnju, zabrinutost i oskudicu. To je davanje da onaj kojem se daje nema pravo da dobije
ili zahteva. Biti milosrdan je naša obaveza. Mi smo Darodavci Božije darežljivosti. Ali, obaveza nije
tako precizna i nefleksibilna, kao što je obaveza da budemo pravedni. Milosrđe nezna ni za pravila ni za
ograničenja. Ono je iznad svih obaveza. Njegova lepota se sadrži u njegovoj slobodi. Onaj koji ne voli,
ne poznaje Boga; jer Bog jeljubav. Ako volimo jedan drugog, Bog je u nama i Njegova Ijubavje
usavršena u nama. Bogje Ijubav; i onaj kojije u Ijubavi onje u Bogu i Bogje u njemu. Biti u obavezi
bliskosti jedan s drugim, u bratskoj ljubavi, ublažiti potrebe onom koji oskudeva i biti darežljiv,
slobodouman i gostoljubiv, da ni jednom čoveku ne vratiš zlo za zlo, da se raduješ dobroj sreći drugih, da
saosećaš s njima u tuzi i nesreći, da živiš miroljubivo sa svim ljudima i za uvredu vratiš - dobrotom i
ljubaznošću, to su uzvišeni nalozi Moralnog Zakona, predavani od najranijih dana sveta u Masoneriji.

Pitanje •*. Koja je osma velika Istina u Masoneriji?

Odgovor .*. Da zakoni kojima se upravlja i reguliše Univerzum Boga su zakoni kretanja i harmonija. Mi
vidimo samo pojedinačne, poremećaje stvari, i sa svojim slabim i ograničenim

sposobnostima i vizijom ne možemo da razaznamo njihove veze, pa ni moćan sklad koji pretvara
očigledne suprotnosti u savršenu harmoniju. Zlo je jedino očigledno, a u stvarnosti je sve dobro
i savršeno. Jer, patnja i tuga, proganjanje i muke, nesreće i siromaštvo, bolest i smrt, samo su sredstva u
kojima se samo plemenite vrline mogu razvijati. Bez njih i bez greha i greške, pogrešnog i nasilja, ne